Vodič za putovanje u Stokholm (sa posetom Upsali)

Neke vodiče je teže započeti nego druge — ovo je jedan takav, jer nije lako biti objektivan o gradu koji ste sanjali da vidite još od srednje škole. Kad god bismo pričali gde ćemo sledeće, Stokholm bi se neminovno pomenuo u razgovoru, ali bi isto tako brzo bio izuzet iz daljeg razmatranja nakon par minuta skrolovanja po Booking.com. 

Ove godine smo presekli i uradili turu po Skandinaviji — iako smo za iste pare verovatno mogli da provedemo par meseci u jugoistočnoj Aziji — i konačno videli i doživeli neke od onih stvari o kojima smo godinama čitali i koje smo do sad samo viđali na fotografijama i u skandinavskim krimi serijama. 

Naravno da je vredelo ispuniti sebi još jednu ogromnu putničku želju, ali Stokholm je na mene ostavio pomešane utiske — s jedne strane, ovo je jedan veliki, prelepi, sređen grad, pravi kraljevski grad na severu, a s druge strane, lagala bih kad bih rekla da nisam očekivala makar malo više. Više čega? Na to pitanje nemam odgovor — ali mogu vam reći da nije lako pomiriti (velika) očekivanja sa realnošću. 

Dobre strane Stokholma su više nego očigledne — nalazi se na vodi, na svakom ćošku ima zelenila, stari grad je jedan od najlepših i najočuvanijih u Evropi, muzeji su fe-no-me-na-lni, sve je sređeno. Čak je i vreme bilo savršeno tokom naše posete. 

Međutim, nije sve baš tako savršeno kako na prvi pogled deluje, makar nama sa Balkana. Za početak — cene! O tome ne moramo puno da pričamo pošto svi znamo da je u Skandinaviji izuzetno visok standard. 

Ali nisu samo cene — sad bezveze zvuči da donosimo neke zaključke nakon kratke turističke posete, ali zaista nam se nikad tokom skoro 10 godina zajedničkih putovanja nije desilo da naiđemo na toliko neljubazne i nezainteresovane lokalce kao u Stokholmu. Kad god smo nekog pitali nešto, ili nisu znali odgovor, ili bi nam rekli da pitamo nekog drugog, ili bi nam dali potpuno pogrešan odgovor — a imajte u vidu da ih nismo pitali pitanja o nastanku života, nego na primer gde se nalazi taj i taj muzej ili da li taj i taj autobus ide tu i tu. 

Ne možemo da kažemo ni da nam se dopada švedska vikend prohibicija, gde ne možete da kupite alkohol u radnjama (i to državnim radnjama, jer država ima monopol na prodaju alkohola) — ali zato možete da pijete do iznemoglosti u ugostiteljskim objektima. I preterana politička korektnost je izražena u skandinavskim društvima, ali to već nije priča za naš mali putnički blog. 

U svakom slučaju, ovaj uvod se odužio, i vreme je da krenemo u virtuelni obilazak Stokholma. Još bih samo dodala da, uprkos nekim manama, koje Šveđani ili neki drugi narodi možda ni ne doživljavaju kao mane, Stokholm ipak zaslužuje svoje nadimke: Venecija severa, Lepotica na vodi — i možda onaj koji ga najbolje opisuje — Prestonica Skandinavije. 

Kako doći do Stokholma

Ako pratite naš blog, onda znate da smo mi putovali iz Kopenhagena u Stokholm. Iako su ova dva grada povezana svakodnevnim letovima, mi smo odlučili da idemo vozom da bismo videli i malo švedskog krajolika — a ovako smo i prešli Eresundski most i na kratko bili u Malmeu! 

Vozne karte smo kupili onlajn, na zvaničnom sajtu švedske železnice, za oko 60 EUR po osobi. Karte mogu da budu i nešto jeftinije, a i dosta skuplje, u zavisnosti od toga kada putujete. Pošto put traje nekih 5 sati, preko interneta smo kupili i doručak u vozu za 5.5 EUR. 

Ako putujete iz Srbije, do Švedske postoji nekoliko opcija: 

• U 2024. godini, Air Serbia iz Beograda svakodnevno leti za Stokholm (Arlanda) i Geteborg, mada smo nasumičnom pretragom našli periode kada ima četiri, pet ili šest nedeljnih letova, u zavisnosti od meseca. Cene se kreću od 49 EUR po smeru za obe destinaje.
• Iz Beograda do Stokholma (Skavsta), Wizz saobraća 2 puta nedeljno tokom 2024. godine, ponedeljkom i četvrtkom. Najjeftinija karta koju smo našli u 2024. godini je 30 EUR po pravcu. Wizz leti iz Beograda i za Malme i Geteborg 2 puta nedeljno. Letovi za Malme su utorkom i subotom (najjeftinija karta koju smo našli je oko 40 EUR po pravcu), a za Geteborg ponedeljkom i petkom, plus sredom tokom leta (najjeftinija karta koju smo našli je oko 30 EUR po pravcu).
• Iz Niša Ryanair leti do Stokholma (Arlanda) dva puta nedeljno, ponedeljkom i četvrtom, a karte po pravcu kreću od 21.99 EUR. 

Od glavnog gradskog aerodroma (Arlanda) se najlakše i najbrže stiže do centra vozom Arlanda Express koji saobraća na svakih pola sata. Vožnja traje manje od 20 minuta, a karta u jednom pravcu košta 29 EUR (ako putuje dvoje ili više ljudi, cena karte je niža; npr. karte za dva putnika su ukupno 38 EUR). 

Aerodrom Skavsta je nešto udaljeniji od grada i na njega uglavnom sleću low cost aviokompanije. Odavde busom treba nekih sat i 10 minuta do Stokholma. Najpovoljnija opcija je Flixbus sa početnom cenom od oko 13 EUR po pravcu. Ako hoćete da idete taksijem do grada, ovo zadovoljstvo će vas koštati minimum 150 EUR.

Šta videti u Stokholmu 

Za obilazak glavnih atrakcija u Stokholmu su dovoljna 2 dana, ali preporučujemo da ostanete makar 3 da biste mogli da vidite i neka manje popularna mesta. Mi smo proveli 4 dana u Stokholmu, s tim što smo jedan izdvojili za dnevni izlet u Upsalu (više o ovome ispod). 

Evo kako je izgledao naš itinerer za Stokholm: 

• Dan 1 — Gamla Stan i okolina 
• Dan 2 — Pozorište i okolina, Vasa muzej, Vikinški muzej, Istorijski muzej
• Dan 3 — Upsala 
• Dan 4 — Vidikovci Fjallgatan i Monteliusvagen, Gamla Stan 

Kao i u Kopenhagenu, i u Stokholmu smo bukirali smeštaj odmah kod glavne železničke stanice — naravno da smo hteli u Gamla Stanu, ali tamo em nema puno apartmana i hotela, em su cene takve da vam se zavrti u glavi od silnih nula. Ali dobro, ne možemo da se žalimo jer je lokacija našeg hotela ipak bila odlična, na 10 minuta peške od Gamla Stana, a odmah pored stanice sa koje smo vozom išli u Upsalu i na aerodrom na let za Norvešku. 

Hotel smo platili 200 evra po noći, što je više nego što smo igde ikada platili smeštaj, ali soba je stvarno bila odlična (imali smo čak i mikro talasnu), sa ogromnom terasom na kojoj smo uživali u švedskim junskim danima koji traju maltene do ponoći. U hotelu je još bila i sauna, a dodatni bonusi su bili odličan doručak i svakodnevno čišćenje soba, što nikako nije standardna praksa u Skandinaviji. 

Nakon što smo doputovali u Stokholm i ostavili stvari u hotelu, odmah smo se uputili ka najlepšem mestu u gradu — starom gradu, odnosno Gamla Stanu. Šetajući od hotela do Gamla Stana, videli smo u daljini gradsku većnicu u kojoj se održava banket posle dodele Nobelovih nagrada i na čiji toranj smo planirali da se popnemo u povratku. 

Međutim, u Gamla Stanu smo proveli više vremena nego što smo mislili, i na kraju dana smo bili previše umorni za šetnju do većnice. Ako imate više vremena od nas, možete da odete na organizovanu turu da vidite hale u kojima se održava banket (oko 13.50 EUR) ili da se popnete na toranj (koji je otvoren samo tokom proleća i leta) sa kog se pruža panoramski pogled na centar grada (6 EUR). Ali čak iako preskočite toranj, u gradu ima nekoliko odličnih vidikovaca — koji su 100% besplatni. 

Tog dana kada smo stigli u Stokholm se u gradu održavao maraton, pa smo prateći gomilu maratonaca vrlo brzo stigli i do Gamla Stana. Pre nego što se osvrnemo na turističke atrakcije u Gamla stanu, treba napomenuti da je upravo ovo mesto gde je Stokholm osnovan 1252. godine. Stari grad nije preterano veliki, ali kao i skoro sva evropska srednjevekovna gradska jezgra, i ovde je lako izgubiti se u lavirintu ulica i uličica u kojima su smeštene neke od najlepših građevina u gradu, od kojih mnoge datiraju iz 17. i 18. veka. 

Stortorget — što na švedskom znači Veliki trg — najstariji je trg u Stokholmu, u centru Gamla Stana. Stortorget je bio centralna tačka Stokholma vekovima unazad i mesto brojnih istorijskih događaja. Najpoznatiji među njima je verovatno „Krvavi ponedeljak“ 1520. godine, kada su desetine švedskih plemića pogubljene na trgu tokom događaja poznatog kao Stokholmsko krvoproliće. Danas na trgu stoji spomenik koji podseća na ovaj događaj. 

Na trgu se nalaze i neke od najstarijih građevina u Stokholmu, uključujući Ribbinska kuću, crvenu kuću sa belim ciglama koje predstavljaju ubijene švedske plemiće, i zgradu koja je nekada bila berza, a sada je dom Nobelovog muzeja. Na Stortorgetu je smešten i mali Muzej drvenih konjića, jednog od simbola Švedske poteklog iz okruga Dalarna, gde su stolari i drugi majstori počeli da ih prave kao igračke za svoju decu. 

U Gamla Stanu se nalazi još mnoštvo atrakcija, od kojih se posebno izdvajaju Kraljevska palata, jedna od najvećih palata na svetu sa preko 600 soba, i crkva Sv. Nikole, najstarija crkva u Stokholmu.

Kraljevska palata je zvanična rezidencija švedskog monarha, mada se uglavnom koristi za razne ceremonije i državne posete, dok kraljevska porodica zapravo živi u Drotningholmskoj palati, koja se nalazi na periferiji grada. Mi nismo stigli da je obiđemo jer se nalazi na 45 minuta vožnje trajektom od centra, ali ako imate više vremena, ovo može biti dobra ideja za polu-dnevni izlet. Cena ulaznice je oko 14.50 EUR. 

Elem, delovi Kraljevske palate su otvoreni za javnost, uključujući Kraljevske apartmane, a jedna od popularnijih atrakcija je i ceremonijalna smena straže koja se održava jednom dnevno ili nekoliko puta nedeljno, u zavisnosti od godišnjeg doba. Ulaznica za Kraljevsku palatu košta 16 EUR. 

Od znamenitosti u Gamla Stanu bismo još spomenuli Mårten Trotzigs uličicu, najužu ulicu u Starom gradu koja je široka svega 90 cm na najužem delu, i Finsku crkvu u čijem dvorištu se nalazi simpatična minijaturna skulptura Jarnpojke — skulptura dečaka koji gleda u mesec visoka je samo 15 cm, i smatra se da će doneti sreću bilo kome ko pomazi dečaka po glavi ili mu ostavi mali poklon (zato se oko skulpture neretko nalaze razbacani novčići). 

Pored istorijskih i drugih znamenitosti, Gamla Stan je dom i nekim od najpoznatijih restorana i kafea u Stokholmu, kao i mnogobrojnim malim radnjama koje prodaju sve od prelepih ali preskupih suvenira do kvalitetne švedske odeće i dizajnerskih predmeta.

Nedaleko od Kraljevske palate, odmah izvan starog grada, smešten je Muzej srednjevekovnog Stokholma. Muzej je izgrađen oko delova originalnog srednjovekevnog zida koji je otkriven tokom arheoloških iskopavanja krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Ova očuvana sekcija zida je glavni razlog zašto je muzej smešten baš na ovom mestu. Osim zida, u muzeju se nalazi izložba koja daje uvid u život u srednjevekovnom Stokholmu kroz razne priče i predmete koji pokušavaju da dočaraju atmosferu tog vremena. Iako ovaj muzej nije impresivan poput drugih stokholmskih muzeja, vredi ga posetiti — plus je ulaz besplatan. 

Prvi dan u Stokholmu smo završili šetnjom po Riddarholmenu, malom ostrvu koje pripada Gamla Stanu. Najveća atrakcija u ovom delu starog grada je istoimena crkva, najpoznatija kao poslednje počivalište švedske kraljevske porodice — svi švedski monarsi od 1632. do 1950. godine sahranjeni su ovde.

Sledeći dan smo počeli obilaskom Östermalma, jedne od najelitnijih i najskupljih gradskih četvrti u Stokholmu. Ovde se nalaze velelepne građevine, butici luksuzne robe i ugledni restorani. Neka od poznatijih mesta u četvrti su velika pijaca na kojoj možete da isprobate sve od tradicionalne švedske hrane pa do egzotičnih jela iz najudaljenijih delova sveta, i pozorište ispred kojeg se nalazi statua Margarete Krok, jedne od najčuvenijih švedskih glumica koja je započela karijeru sredinom prošlog veka. 

Interesanto je da je Margareta tokom života uvek odbijala da dozvoli da se podigne statua u njenu čast, navodivši kako su statue hladne. Nakon njene smrti, pozorište je odlučilo da joj ipak podigne statuu koja neće ići protiv njenih želja — i tako je napravljena ova podgrejana statua, na mestu gde je Margareta uvek stajala dok je pušila cigaretu pre nastupa. 

Nakon šetnje po ovoj četvrti, uhvatili smo tramvaj ispred pozorišta i otišli na zeleno ostvro Djurgården, nekadašnje kraljevsko lovište, a danas mesto gde se nalaze neki od najboljih stokholmskih muzeja, Gröna Lund zabavni park i druge atrakcije, okružene parkovima i šumom. Na ostrvu se nalaze Vasa muzej, Vikinški muzej, Nordijski muzej, ABBA muzej i Skansen, muzej na otvorenom u kome su izložene kuće i farme iz svih delova Švedske. 

Ako imate vremena za samo jedan muzej u Stokholmu, onda to bez ikakve sumnje treba da bude Vasa muzej, inače najposećeniji muzej u čitavoj Skandinaviji — i to sa punim pravom! Čitav muzej je posvećen ratnom brodu Vasa koji je potonuo tokom svoje prve plovidbe 1628. godine, samo 1,300 metara od obale, u stokholmskom zalivu. 

Vasa je izgrađen na naređenje švedskog kralja Gustava II Adolfa, sa namerom da postane najmoćniji ratni brod na svetu u to vreme. Međutim, brod je imao problema sa dizajnom i konstrukcijom — bio je previsok i pretežak, sa dva reda topova, što ga je učinilo veoma nestabilnim. Na to dodajte težinu topova, posade i opreme — i nije ni čudo što se brod prevrnuo kada je dunuo prvi vetar. 

Ubrzo nakon potonuća, brod je pao u zaborav, sve do polovine prošlog veka, kada je pronađen i izvađen sa dna mora, što je bio dugačak i mukotrpan proces koji je trajao godinama. Odmah nakon što je izvađen, stručnjaci su započeli restauraciju broda, što je bio još duži i mukotrpniji posao koji je trajao više od 30 godina i koji zapravo nije gotov jer se na očuvanju broda konstanto radi.

S obzirom na to da je Vasa bio potopljen 300 godina, možda se pitate kako je moguće da je ipak tako očuvan. Odgovor leži u zagađenoj vodi! Naime, stokholmski zaliv je bio jako, jako zagađen sve do kraja 20. veka — i najotporniji mikroorganizmi su jedva preživljavali u tako toksičnoj sredini, tako da je Vasa preživeo jer nije imalo šta da ga uništi na dnu mora. 

U svakom slučaju, u Vasa muzeju možete da vidite ovaj impresivno očuvani ratni brod izbliza, sa nekoliko nivoa, plus da saznate svašta nešto zanimljivo o njegovog istoriji i restauraciji, o životu u Švedskoj u 17. veku, životu pomoraca sa broda, i o nekolicini skeleta koji su izvađeni sa dna mora zajedno sa Vasom.

Naš topli savet je da nikako ne propustite ovaj muzej — stvarno se nećete pokajati, čak i ako niste uopšte neki ljubitelj muzeja. Ulaznica za Vasa muzej košta između 15 i 20 EUR, u zavisnosti od godišnjeg doba. 

Sledeći muzej koji smo posetili je obližnji Vikinški muzej, interaktivni muzej posvećen vikinškom dobu, sa posebnim fokusom na svakodnevni život Vikinga. U muzeju su prikazani različiti aspekti vikinškog života, uključujući trgovinu, poljoprivredu, mitologiju i rituale, kroz nekolicinu autentičnih predmeta, rekonstrukcije i interaktivne postavke. 

Jedan od ključnih elemenata muzeja je „Ragnfridova saga“, vožnja koja vodi posetioce na putovanje kroz vikinško doba kroz oči Ragnfrid, vikinške žene koja pripoveda o svom životu i vremenima u kojima je živela. 

Muzej je više namenjen posetiocima koji ništa ne znaju o Vikinzima ili porodicama sa decom. Samim tim, nama izložba nije bila preterano zanimljiva, ali ne možemo ni da kažemo da nam je žao što smo otišli. S druge strane, svakako smo očekivali više za 17 EUR, koliko košta ulaznica po osobi. 

Ako vas interesuje vikinški period i znate nešto o njemu, onda možete i da preskočite ovaj muzej i umesto njega odete u Istorijski muzej. Ovaj muzej pruža opsežan prikaz istorije Švedske, od praistorijskih vremena do sadašnjeg doba, a njegova vikinška izložba je jedna od najboljih i najsadržajnijih u Skandinaviji. 

Ovde možete da vidite nebrojeno puno predmeta iz vikinškog perioda, uključujući oružje, nakit i svakodnevne predmete. Muzej ima i impresivnu kolekciju srednjovekovne umetnosti, uključujući statue, relikvije i crkvene umetnine, ali iskreno, meni ništa od ovog nije bilo preterano bitno nakon vikinške izložbe — srednjevekovnu umetnost ipak možete da vidite u svakom muzeju u Evropi, što se ne može reći za vikinške eksponate. Ulaznica za Istorijski muzej košta 13.50 EUR. 

Pošto smo drugi dan svašta nešto videli i radili, treći dan u Stokholmu smo hteli da provedmo opušteno — tako da smo osim šetnje po centru i starom gradu još samo obišli dva vidikovca sa kojih se pružaju sjajni pogledi na grad. 

Prvi vidikovac na koji smo otišli je Monteliusvagen, koji se nalazi nedaleko od Mariatorgeta, trga na kome je smeštena statua Tora. Nažalost, ovaj trg se renovirao pa smo Tora videli samo kroz heras — ali bolje išta nego ništa! 

Monteliusvagen je zapravo 500 metara dugačka staza u četvrti Södermalm, sa koje se čitavom dužinom pruža predivan pogled na grad. Staza se proteže uz rub stene i pruža pogled na jezero Mälaren, Kraljevsku palatu, i gradske četvrti Gamla Stan i Norrmalm. Prekrasno mesto ako želite da vidite grad iz drugačije perspektive i sklonite se od gradske buke i vreve.

Drugi vidikovac na koji smo otišli je Fjallgatan, smešten takođe u četvrti Södermalm, sa koga se takođe pruža lep pogled na grad, ali kada bismo morali da biramo jedan, onda je Monteliusvagen naš favorit. Međutim, ako planirate posetu muzeju Fotografiska (ulaznice od 16 do 19.50 EUR), u kome su izložene moderne fotografije, onda vam je Fjallgatan usput. Negde na pola puta između Fjallgatana i Moteliusvagena nalazi se i Katarinin lift, panoramski lift koji vodi do još jednog popularnog mesta sa pogledom na Stokholm. Nažalost, ovaj lift je godinama zatvoren, ali trebalo bi uskoro da se ponovo otvori. 

Ovo su bile glavne atrakcije u Stokholmu koje smo mi posetili (ili hteli da posetimo pa nismo stigli), ali treba napomenuti da je Stokholm, kao i svaki drugi grad, mnogo više od samo nekolicine atrakcija. Ono što posebno izdvaja Stokholm jeste da ima jako puno mirnih mesta gde pored vode ili okruženi zelenilom možete da prošetate ili odete na piknik, a ima i jako puno prekrasnih građevina i ulica koje nisu poznate po nečem posebnom, ali koje ipak vredi videti. 

Dnevni izlet u Upsalu 

Pošto smo hteli da vidimo makar još jedno mesto u Švedskoj, izbor je logično pao na Upsalu, koja je udaljena svega 40 minuta vozom od Stokholma (kartu u jednom pravcu smo platili 9 EUR po osobi) i poznata kao centar obrazovanja i istraživanja u zemlji. 

Osim toga što je toliko blizu Stokholma, izbor je pao na Upsalu iz još jednog važnog razloga — na nekih 4 kilometra od grada nalazi se Gamla Uppsala, stara Upsala, sa kraljevskim grobnim humkama koje datiraju iz vikinškog doba. Ovo je inače jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u Švedskoj. 

Čim smo stigli u Upsalu, i nakon što smo na jedvite jade našli koji autobus ide u staru Upsalu (lokalci — čak i vozači autobusa i kontrolora — nisu bili od pomoći), otišli smo da vidimo ove impresivne humke. Sve i da ništa drugo nismo videli u gradu, samo zbog ovoga bi poseta vredela! 

U Gamla Upsali, političkom i religioznom centru u vreme pre hrišćanstva u Švedskoj, nekada je bilo na hiljade humki (smatra se između 2,000 i 3,000), a danas ih je preostalo oko 250. Od svih preostalih humki, 3 su od posebnoog značaja — Kraljevske humke koje datiraju iz 5. Ili 6. veka i za koje se nekada verovalo da su poslednje počivalište nordijskih bogova, Odina, Tora i Freja. Za humke se kasnije smatralo da su grobnice 3 polu-legendarna kralja iz dinastije Yngling — Aun, Adil i Egil (koji se inače spominju u istoimenoj sagi i u anglo-saksonskom epu Beovulf). 

Odmah pored Kraljevskih grobnica nalazi se Gamla Upsala muzej, u kome je ispričana priča o Vikinzima i u kome su izloženi predmeti pronađeni u humkama. Ulaz u muzej košta 13.50 EUR. Na par minuta od muzeja smeštena je i crkva iz 12. veka, najverovatnije podginuta na mestu nekadašnjeg velikog paganskog hrama. 

Što se tiče Upsale, u gradu nema puno tradicionalnih turističkih atrakcija — istorijsko središte grada obiluje lepim zgradama i ulicama, i sve je savršeno sređeno, makar na prvi pogled, ali za laganu šetnju po centru ne treba više od 2, 3 sata. Od znamenitosti se izdvaja katedrala, impresivna bogomolja iz 13. veka u kojoj su se nekada krunisali švedski kraljevi, i Gustavianum, univerzitetski muzej odmah preko puta katedrale. U muzeju su izloženi vikinški predmeti, egipatske mumije i drugi zanimljivi artefakti, ali je Gustavianum nažalost tokom naše posete bio zatvoren zbog renoviranja. 

Još se vredi popeti na brdašce na kome se nalazi Upsala dvorac iz 16. veka, današnje središte Upsala okruga u kome se nalazi i nekoliko muzeja, uključujući Umetnički muzej. Nedaleko od dvorca, u podnožju brdašca, smeštena je Univerzitetska biblioteka, najstarija i najveća univerzitetska biblioteka u zemlji sa preko 5,000,000 spisa, od kojih je najpoznatiji Codex Argenteus, rukopis Biblije na gotskom jeziku iz 4. veka. Ako imate još vremena, možete da posetite i Muzej evolucije (oko 6 EUR).

To bi bilo to o Stokholmu i Upsali! Ako ste već bili u Švedskoj, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!