Sve što (ni)ste želeli da znate o San Marinu

Zauzimajući površinu od samo 61 km2, San Marino je treća najmanja država u Evropi (samo su Vatikan i Monako manji) i peta najmanja na planeti. Ova mikro država je treća najstarija država na svetu, osnovana 3. septembra 301. Godine. Još je zanimljivo da je ustav San Marina — usvojen 1600. godine — najstariji ustav još uvek na snazi. San Marino je danas jedna od najbogatijih zemalja po BDP-u po glavi stanovnika, a u državi živi svega nešto više od 30,000 stanovnika.

U potpunosti okružen Italijom, u oblasti Emilija-Romanja, San Marino se nalazi na svega 10 kilometara od Riminija, a turisti mogu iz Italije da uđu u zemlju bez pasoša pošto ne postoji pasoška kontrola. Međutim, ukoliko ipak želite da dobijete pečat u pasoš, to zadovoljstvo treba platiti 5 EUR u turističkom info centru. 

Iako je San Marino najmanje posećena mikro država u Evropi, u zemlju ipak godišnje uđe oko 2 miliona turista. Većina njih su naravno Italijani koji obilaze okolne italijanske gradove i svrate u San Marino na dnevni izlet. Jedan dan u San Marinu je dovoljan da se vide glavne atrakcije — od kojih je većina smeštena u gradu San Marino — a ako se pitate da li vredi svratiti u ovu najstariju svetsku republiku, odgovor je svakako da.  

Za razliku od Lihtenštajna kog vredi posetiti jedino ako hoćete da obiđete sve evropske države ili ne znate šta ćete sa sobom tokom boravka u Cirihu, San Marino je zapravo veoma lep grad koji izgleda kao da je stao u vremenu i prostoru. Osim srednjevekovnog jezgra najpoznatijeg po utvrdama na najvišim tačkama u gradu, grad San Marino može da se pohvali neverovatnim pogledima na pre svega Jadransko more, a onda i ostatak zemlje i dalje, na italijanske gradove i gradiće koji je okružuju. 

Šta videti u San Marinu 

Grad San Marino nalazi se na zapadnoj padini Monte Titana, najviše tačke u državi. Ako dolazite prevozom iz Riminija, autobus će vas ostaviti u Starom gradu. Ako dolazite sopstvenim kolima, onda imate nekoliko opcija za parking. Auto možete da parkirate u podnožju Monte Titana, odmah pored žičare koja vodi do Starog grada, ili možete da se vozite sve do vrha, do parkinga 6 ili 7, do kojih ćete lako doći ako pratite smernice na Gugl mapama. Parking u Starom gradu je 8 EUR po danu. 

Kao što smo već rekli, istorijski centar San Marina se nalazi na Monte Titanu, a usled očuvanosti srednjevekovnog gradskog jezgra, ovaj deo San Marina je uvršten na Uneskovu listu svetske baštine. Mnoge građevine u centru potiču još iz 13. veka, a najpoznatije gradske znamenitosti su 3 srednjevekovna tornja — Guaita, Cesta i Montale. Ova 3 tornja su simboli San Marina koji se nalaze na državnoj zastavi i grbu. 

Guaita je najstariji i najčuveniji toranj koji je sagrađen u 11. veku — ali koji je današnji izgled poprimio u 15. veku. S obzirom na to da je prvi toranj koji je izgrađen, lokalci ga još zovu Prvi toranj, a negde ćete naći i ime La Rocca. Toranj je podignut kao deo gradske odbrane (guaita znači čuvati, braniti), a neko vreme je služio kao zatvor. Danas se u njemu nalazi muzej sa kapelom i vidikovcem. 

Ako se penjete na vrh tornja, imajte samo u vidu da se na krov stiže strmim stepenicama kroz mali otvor na plafonu. Mi smo planirali da uđemo, ali smo na kraju odustali jer smo hteli da provedemo više vremena napolju, plus duž čitavog grada se nalaze fenomenalni vidikovci tako da nije neophodno popeti se na vrh tornja da biste videli krajolik (ali verujemo da pogled sa vrha jeste spektakularan). 

Cesta je drugi toranj koji je sagrađen — i osim što je poznat kao Drugi toranj, još se zove Falesia i De La Fratta. Sagrađen je u 13. veku, ali je vremenom propao da bi na kraju bio obnovljen u celosti u 20. veku. I ovaj toranj je otvoren za javnost, a u njemu se nalazi Muzej oružja. Na nekoliko mesta smo pročitali da sa ovog tornja po vedrom danu može da se vidi čak i hrvatska obala. Toranj je bio zatvoren tokom naše posete San Marinu, tako da ne znamo da li je ovo istina ili ne. 

Sagrađen u 14. veku, Montale ili Treći toranj je najmanji od 3 tornja. Ovaj toranj nije otvoren za javnost. Nalazi se podalje od centra grada, ali ako imate dovoljno vremena i želje, možete da ispešačite do njega. 

Prvi toranj se nalazi u samom srcu grada, a od njega do Drugog tornja ima možda nekih 5-10 minuta. Ova dva tornja su povezana takozvanim Veštičjim putem (Passo delle Streghe), koje je jedno od najlepših mesta u San Marinu. Odavde se pružaju odlični pogledi na oba tornja, plus na deo grada ispod. 

Svugde u gradu imaju putokazi za Prvi toranj, a od Prvog ne možete promašiti put ka Drugom. Od Drugog do Trećeg je već malo teže doći pošto deo puta ide kroz šumu, ali smo na netu našli podatak da su oni udaljeni oko 15 minuta peške jedan od drugog (s tim da treba da napomenemo da je nama izgledalo kao da su udaljeniji, ali nismo sigurni pošto smo se malo posle Drugog tornja okrenuli nazad). 

Osim tornjeva, u San Marinu ima još nekoliko stvari za videti. Za početak, treba videti glavni gradski trg, Trg slobode, na kome se nalazi Javna palata u kojoj zaseda parlament San Marina i u kojoj se nalaze druga vladina i administrativna tela. Originalna građevina iz 14. veka je srušena u 19. veku, a na njenom mestu je sagrađena nova po ugledu na slične srednjevekovne zgrade. Trg Slobode je inače ime dobio po istoimenoj statui koja se nalazi u njegovom središtu. Na ovom trgu — koji kao i mnoga mesta u gradu služi i kao vidikovac — još se nalazi par restorana. Ovde se leti održava smena straže na svakih pola sata. 

Na manje od 5 minuta peške od Trga Slobode nalazi se stanica žičare, pored koje se pruža najbolji pogled na Jadransko more. Ovde ima mali parkić sa statuom podignutom u znak sećanja na poginule tokom bombardovanja San Marina 1944. godine. Pored parkića nalazi se bista Bartolomea Borgezija, čoveka koji je odigrao ključnu ulogu u uspostavljanju nauke numizmatike. 

Uprkos tome što je San Marino bio neutralan tokom Drugog svetskog rata, britansko ratno vazduhoplovstvo ih je bombardovalo 1944. godine jer su verovali da je država osvojena i da je Nemci koriste kao skladište oružja. Tokom rata, San Marino je otvorio vrata za Jevreje i druge narode koje su nacisti progonili. U državi je preko 100,000 ljudi našlo utočište — 10 puta više nego što je San Marino tada imao stanovnika. 

Kada se odavde skrene dole, izbija se na Cava dei Balestrieri. Ovo je nekada bio kamenolom odakle se crpeo materijal za izgradnju Javne palate, a nakon toga je pretvoren u otvoren prostor za vežbanje streličarstva. Streličarstvo je izuzetno važan sport u San Marinu jer su samostreli korišćeni u odbrani države u prošlosti. Streličarstvo je zapravo toliko značajno u San Marinu da je u državi postojala samostrelačka vojna jedinica — zapravo ova jedinica i danas postoji, ali je sada čini nekih 70 volontera. Ovi volonteri se tokom svečanosti i festivala oblače u srednjevekovne uniforme i pucaju iz samostrela, a većina svečanosti i festivala u San Marinu se održava u Cava dei Balestrieri. 

Na internetu ćete naći informaciju da je turistički info centar San Marina (u kome može da se kupi pečat) smešten odmah pored ulaza u stanicu žičare. Međutim, ovo nije tačno. Centar je premešten u Poštanski muzej, opet veoma blizu Trga Slobode, samo u drugom pravcu. U pravcu Poštanskog muzeja nalazi se Muzej noćnih kreatura (vampira i vukodlaka), a u San Marinu još možete da posetite Nacionalni muzej, Muzej čudnovatih stvari, Muzej sprava za mučenje, itd. Još jedna bitna znamenitost je Bazilika San Marina, posvećena Svetom Martinu, osnivaču mikro države. Crkva je podignuta u 19. veku, na mestu starije bazilike iz 7. veka.  

Osim ovih atrakcija, grad San Marino je sam po sebi veoma zanimljiv. Gde god da krenete, završićete u nekoj vijugavoj uličici, videćete neku lepu zgradu ili ćete nabasati na simpatičan restoran ili radnjicu sa suvenirima i rukotvorinama. Cene u San Marinu nisu strašne — pošto je država bescarinska zona, očekujte niže cene nego u Italiji (mada ovo ne znači da je sve u zemlji super jeftino). 

To bi bilo to o San Marinu! Ako ste već bili u San Marinu, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!