Detaljni vodič za Oslo — vredi li posetiti glavni grad Norveške?

Oslo je jedan od onih gradova koje smo jako dugo želeli da posetimo zajedno. Ali eto, nekako bismo tu posetu uvek odlagali zbog previsokih cena u Skandinaviji ili drugih planova za (jeftinija) putovanja. Kada smo ga konačno i videli posle više godina čekanja, utisak nam je bio prilično mlak. 

Ovo u velikoj meri ima veze sa tim što Oslo nije bio ulazna tačka već druga stanica na našem putovanju kroz Norvešku i što smo prvo otišli u prelepi Bergen. U poređenju sa njim, glavni grad Norveške i nije baš imao neke šanse da nam se bogzna kako dopadne.   

Čak i ako, poređenja radi, ubacimo u priču Kopenhagen i Stokholm, utisak nam i dalje ostaje isti — od tri skandinavske prestonice koje smo obišli, moramo priznati da nam je Oslo nekako najneposebniji i najmanje interesantan. 

Možda je danas teško za poverovati, ali Norveška je, sve dok nije otkrila naftu sedamdesetih godina prošlog veka, bila prilično siromašna zemlja. Ovo je verovatno jedan od razloga zašto Oslu fali ta neka monumentalnost arhitekture koju Stokholm i Kopenhagen ipak poseduju. 

Da ne bi ispalo da smo skroz nefer prema Oslu — daleko od toga da grad nema šta da ponudi i da u njemu nema šta da se vidi. Na kraju krajeva, ukusi su različiti i vaš doživljaj Osla može biti skroz drugačiji. 

Kako doći do Osla

Air Serbia u 2024. godini ima direktan let do Osla četiri, pet ili šest puta nedeljno, u zavisnosti od meseca. Norwegian leti sredom i subotom (i ponedeljkom u letnjoj sezoni). Cene avio-karata variraju kod oba prevoznika u zavisnosti od sezone, ali mogu da se nađu od 60-70 EUR po pravcu. 

Pošto je Norveška bila poslednja stanica na našoj skandinavskoj turi, prvo smo leteli avionom iz Stokholma do Bergena. Iako su avio-karte slično koštale i put je naravno dosta kraći, iz Bergena do Osla smo putovali vozom kako bismo panoramski videli delić nestvarno lepe i netaknute divljine Vestlanda, odnosno Zapadne Norveške. 

Kako stići od aerodroma do centra grada

Ukoliko ne želite da se predugo klackate u gradskom autobusu ili spiskate omanje bogatstvo na astronomski skup taksi, najkomotnija i najbrža opcija je sesti u Flytoget — voz koji saobraća od aerodroma Gardermoen do glavne železničke stanice u samom centru Osla. Karta za Flytoget u jednom pravcu iznosi 20 EUR. Putovanje traje nešto manje od 20 minuta. 

Šta videti u Oslu

Mi smo u Oslu proveli 2 dana — i to je savim dovoljno da se obiđu sve najbitnije atrakcije u gradu. Itinerer nam je izgledao ovako:

• Dan 1: Tvrđava Akershus, Gradska većnica, Karl Johan ulica (glavna pešačka zona), Oslo Domkirke, Kraljevska palata.
• Dan 2: Narodni muzej, oblast Aker Brygge, Fram muzej, Kon-Tiki muzej, šetnja po centru.

Kako je istorijski centar Osla prilično mali, gradski prevoz nam nije ni trebao jer smo do većine atrakcija mogli da dođemo peške. Međutim, ukoliko planirate da koristite gradski prevoz u Oslu, moramo da podelimo sa vama par važnih informacija: 

• Za razliku od Bergena i ostalih gradova u Norveškoj, gradski prevoz u Oslu se plaća isključivo preko aplikacije. 
• Karte se ne mogu kupiti kod vozača, a na autobuskim i tramvajskim stajalištima ne postoje automati za kupovinu karata (makar što se tiče nadzemnog prevoza, u metro nismo imali potrebe da ulazimo). 
• Iako na tim istim stanicama — a i na zvaničnom sajtu gradskog prevoza — piše da se karte mogu kupiti u bilo kojoj prodavnici 7 Eleven, Narvesen i Deli de Luca, ovo NIJE istina. Ušli smo u nekoliko objekata sve 3 navedene kompanije i svuda su nas gledali kao tele u šarena vrata što to uopšte pitamo. 
• Ukoliko ne planirate da koristite aplikaciju, naš savet je da unapred uzmete dnevne karte ili probate da kupite više karata na automatima unutrar glavne železničke stanice.  

Kao što smo već spomenuli, u Oslo smo stigli vozom iz Bergena u ranim poslepodnevnim časovima i prvo se čekirali u smeštaj. Odseli smo u hotelu Radisson Park Inn u samom centru grada i to zadovoljstvo platili paprenih 190 EUR po noćenju.

Osim suludo visoke cene smeštaja, hotel je bio više nego pristojan. Dobili smo prostranu sobu sa velikom terasom, a i doručak je bio sasvim okej. Lokacija hotela je takođe odlična. Nalazi se na 2 min peške od ulice Karl Johan i na 5 minuta od tvrđave Akershus i Kristijanije — starog dela grada. 

Nakon kraćeg predaha, izašli smo u razgledanje grada. Prvo smo ze zaputili do gradske tvrđave Akershus. Prvobitnu utvrdu je izgradio kralj Hakon V krajem 13. veka, nakon što je prebacio prestolnicu iz Bergena u Oslo. 

Poput Kalemegdana u Beogradu, Akershus je dograđivan i širen tokom istorije — a izgled mu je neka arhitektonska mešavina srednjevekovnog zamka, vojnog utvrđenja, i renesansnog dvorca.

Deo kompleksa je poznat kao Ropstvo, odnosno Slaveriet na norveškom, jer je Akershus u nekom trenutku služio i kao zatvor. Rekli bi da je ovaj naziv više nego prikladan jer su zatvorenici u 17. i 18. veku bukvalno mogli da se iznajme za teške fizičke poslove u Kristijaniji, baš poput robova. 

Današnja tvrđava nije velika i brzo se obilazi, ne treba više od pola sata. Ovde se, naravno, može provesti i više vremena ukoliko posetite Muzej norveškog pokreta otpora (cena oko 9 EUR) ili pođete u obilazak Akershus zamka (cena isto oko 9 EUR). 

Sve u svemu, nama je kratka šetnja bila sasvim dovoljna za upoznavanje sa tvrđavom, a po vedrom i sunčanom danu mogli smo da uživamo u zaista lepom pogledu na Oslofjord i sam centar grada. 

Na par minuta peške od tvrđave nailazimo na još jedan simbol Osla — prepoznatljivu zgradu gradske većnice. Rådhus, kako se piše na norveškom, je većnica izgrađena između 1931. i 1950. godine. Izgradnja je trajala dosta duže nego što je planirano pošto su radovi obustavljeni tokom Drugog svetskog rata i nacističke okupacije Norveške. 

Osim administrativnih poslova koji je ovde obavljaju, većnica je poznata kao mesto gde se dodeljuje Nobelova nagrada za mir. 

Zanimljivo je da desna kula na vrhu ima kariljon od čak 49 zvona (kariljon je muzički instrument koji se sastoji iz seta zvona po kojima se svira preko drvene klavijature slične one na crkvenim orguljama). 

Posle fotkanja Gradske većnice, ušli smo u Karl Johans gate – glavnu pešačku zonu u gradu. Ulica je dugačka oko 1 km i nosi naziv po kralju Norveške i Švedske – proteže se od Glavne železničke stanice do Kraljevske palate. 

Osim raznoraznih kafića, restorana i prodavnica poznatih svetskih brendova, u Karl Johans gate ćete naći i važne građevine poput Norveškog parlamenta i Narodnog pozorišta. 

Negde na polovini pešačke zone, u ulici Kirkegata koja seče ulicu Karla Johana sa desne strane, nalazi se Oslo Domkirke — odnosno glavna gradska katedrala. Zanimljivo je spomenuti da Domkirke nije prva već zapravo treća katedrala koja je izgrađena u Oslu. 

Prvu katedralu je u 12. veku podigao kralj Norveške Sigurd Magnuson poznatiji kao Sigurd Krstaš (prvi evropski kralj koji se priključio krstaškim pohodima). Ova katedrala je 5 vekova stajala nekih 1.5 km istočno od današnje. Izgorela je u onom velikom požaru iz 1624. godine koji smo već spomenuli. 

Druga katedrala je završena nakon 15 godina i nije dugo potrajala. I ona je, nekim čudom, izgorela u požaru samo 50 godina nakon izgradnje. Današnja katedrala je ubrzo potom izgrađena na njenom mestu krajem 17. veka. Treća sreća, reklo bi se — budući da ova stoji i dan danas. 

Zanimljvo je još reći da, kao i Gradska većnica, i Domkirke ima svoj kariljon koji sa 18 različitih melodija najavljuje vreme na svakih sat i 15 minuta. Sve u svemu, ni za ovu građevinu ne možemo da kažemo da je velelepna ili raskošna s obzirom na to da smo u Skandinaviji videli i većih i lepših bogomolja. 

Na kraju Karla Johana smo ušli u prostrani park koji vodi do Kraljevske palate. Palata je izgrađena u prvoj polovini 19. veka kao rezidencija za nikog drugog do Karla Johana — norveško-švedskog kralja francuskog porekla (znamo, i nama ovo zvuči malo suludo). Trg ispred palate krasi veliki spomenik pomenutog kralja na konju. 

Iako je Karl Johan umro pre završetka radova i nije dočekao da se trajno useli u tada novograđenu Kraljevsku palatu, svim kasnijim vladarima Norveške je ovo zdanje bila zvanična adresa. 

Kako smo na ovom putu već videli kraljevske palate Danske i Švedske, opet moramo da priznamo da u poređenju sa njima palata u Oslu izgleda svedeno i skromno – stvarno nije ništa posebno. Zato smo i odlučili da preskočimo obilazak palate iako je otvorena za posete. Palata je inače u 2024. godini otvorena za turiste od 22. juna do 18. avgusta, a cena ulaznice je oko 19 EUR. 

Nakon obilaska ovih par lokacija, predveče smo se vratili ka centru i ostatak dana šetali po okolnim ulicama uz kratke predahe za večeru i piće u nekim od lokalnih restorana/kafića. Ovo je dobar trenutak da kažemo koju reč o tome kakve su cene. Najjednostavnije rečeno — previsoke (pogotovo za naš balkanski standard). 

U prethodnim putopisima smo se već osvrtali na cene po Skandinaviji, ali evo da ponovimo sa par primera.

• Mala pica u restoranu – 13 EUR
• Čizburger u restoranu – 13 EUR
• Kraft pivo 0,4L – 10 EUR
• Čaša vina – 9.5 EUR
• Kebab obrok na ulici – 11.5 EUR
• Limenka koka kole na ulici – 3.5 EUR
• Hot dog (jako mali i užasnog ukusa) – 2.2 EUR
• Kraća vožnja taksijem – 25 EUR
• Magnet za frižider – 6 EUR

Drugi dan smo počeli posetom Norveškom narodnom muzeju – skraćeno NaM. Da ne bude kako samo imamo neke kritike ili zamerke na Oslo, NaM nas je oduševio. Ako treba navesti samo jednu stvar koju nikako ne treba propustiti u gradu (ne računajući Muzej vikinških brodova koji je zatvoren do 2026. godine zbog restauracije) – onda definitivno biramo ovaj muzej!

Muzej poseduje zavidnu kolekciju čuvenih evropskih i skandinavskih slikara poput Van Goga, Monea, Rodena, Kitelsena, Dala i mnogih drugih. Dve poveće prostorije su ovde posvećene kapitalnim delima najpoznatijeg norveškog slikara svih vremena — Edvarda Munka — a najprepoznatljivija slika koja se ovde nalazi u stalnoj postavci je definitivno Munkov Vrisak. Ulaznica za Narodni muzej košta 18 EUR. 

Posle obilaska Narodnog muzeja prošetali smo po Aker Brygge-u  — delu grada gde je nekada stajalo brodogradilište okruženo hangarima i dokovima, a koje je pre par godina prošlo kroz proces urbane gentrifikacije. Tako je danas Aker Brygge načičkan fensi restoranima i kafićima duž lepo uređene promenade. 

Nakon kratke i prijatne plovidbe, tokom koje smo prokrstarili Oslofjordom i videli grad sa vode, iskrcali smo se na Bygdøy i ovde posetili Fram — muzej polarne ekspedicije i Kon-Tiki muzej. Na naše veliko razočarenje, Muzej vikinških brodova koji se takođe ovde nalazi je zatvoren do 2025/2026. godine. 

Fram (norveška reč za napred) je muzej posvećen istoimenom brodu koji je korišćen u nekoliko polarnih ekspedicija od 1893. do 1912. godine. Kažu da je Fram godinama bio najčuveniji brod na svetu, sve do pojave i potonuća Titanika 1912. godine.

U muzeju ćete saznati više o norveškim istraživačima Nansenu, Sverdrupu, Amundsenu i njihovim polarnim ekspedicijama sa Framom u 3 odvojena navrata (Nansenova ekspedicija je plovila Severnim ledenim okeanom, Sverdrup je istraživao Grenland, a Amundsen je svoju ekspediciju poveo u istraživanje Južnog pola). 

Međutim, glavna atrakcija muzeja je ipak pravi pravcati brod Fram. Za razliku od Vasa muzeja u Stokholmu gde jedrenjak Vasa možete samo da gledate sa platformi, na Fram možete da se popnete i razgledate kako palubu tako i celu unutrašnjost broda.

Na samom brodu ćete videti kabine i lične predmete posade, oružje, karte, merne instrumente i još mnogo toga. Takođe ćete saznati više o sudbinama ljudi koji su na Framu živeli u krajnje surovim uslovima. 

Postavka muzeja je prilično interaktivna i zanimljiva. Evo i nekoliko primera. Sa jedne strane trupa broda je smešten iglo u koji možete da se zavučete. Pored igloa (i prepariranog polarnog medveda koji ga čuva) možete da testirate svoju snagu u simulatoru koji dočarava koliko je teško vući opremu i namirnice na sankama. 

Na samom brodu se nalazi soba koja simulira koliko je hladno bilo posadi koja je plovila na Framu. Da budemo iskreni, osim neverovatne hladnoće, ulazak u samu prostoriju podseća više na kakvu kuću strave i užasa u zabavnom parku, te smo odavde brzo utekli. Osim ovoga, u potpalublju broda možete da pogledate i dokumentarni film o 3 Framove ekspedicije. 

Sve u svemu, ovo je još jedan muzej u Oslu koji nam se prilično dopao i koji vredi svake pare. Kad smo kod toga, karta za Fram košta 12.5 EUR. 

Tu odmah preko puta Fram-a nalazi se i Kon-Tiki muzej — još jedan podsetnik na slavne norveške moreplovce, avanturiste i istraživače. 

Podsećanja radi, Kon-Tiki je ime čuvene ekspedicije iz 1947. godine koju je poveo norveški istraživač i pisac Tor Hejerdal. Naime, Hejerdal je istraživavši poreklo stanovništva Polinezije razradio teoriju da oni zapravo vode poreklo iz Južne Amerike.

Kako bi dokazao svoju pomalo suludu tvrdnju da su ljudi iz Južne Amerike u pretkolumbovsko vreme mogli otploviti na drugi deo sveta, Hejerdal je za 101 dan preplovio Tihi okean na drvenom splavu i stigao do Polinezijskih ostrva. Splav kojim je plovljeno je nazvan Kon-Tiki, a ime nosi po drevnom božanstvu Inka. 

Što se tiče samog muzeja, ovde su izloženi originalni drveni splavovi kojima je Hejerdal plovio, njegovi lični predmeti i još mnogo toga. Cena ulaznice je 12.50 EUR. 

Ovo bi bilo sve što smo nas dvoje uspeli da obiđemo tokom dvodnevne posete Oslu. Ukoliko budete imali više vremena od nas, možete otići na još par mesta. Evo šta preporučujemo:

Frogner park — Najveći park u Oslu čuven po Vigeland instalaciji u centralnom delu parka. Ovde se nalazi preko 200 skulptura koje čine životno delo poznatog norveškoj vajara Gustava Vigelanda. 

Opera — Otvorena 2008. godine, Opera u Oslu je najveća kulturna građevina izgrađena u Norveškoj posle masivne Nidaros katedrale u Trondhajmu (koja je završena početkom 14. veka). Opera se nalazi u četvrti Bjervika u centralnom Oslu. 

To bi bilo to o Oslu! Ako ste već bili u Norveškoj, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!