Vodič za Nicu: top atrakcije, cene + korisni saveti

Iako je Azurna obala širom sveta poznata kao luksuzno letovalište (ili igralište) za bogate i slavne, prelepa, sunčana Francuska rivijera odavno više nije nedostižna za nas obične smrtnike.

Zahvaljujući masovnom turizmu — eksploziji povoljne (ili makar povoljnije) ponude smeštaja i niskotarifnim avio kompanijama — sasvim je moguće obići deo Francuske rivijera za manje para nego što košta boravak u nekoj okolnoj banji.

Tokom četiri dana na Azurnoj obali, mi smo obišli četiri mesta — Nicu, Monako, Menton i Kan, a s obzirom na to da je Nica drugi najveći francuski grad na Sredozemnoj obali i da se u njoj nalazi aerodrom koji opslužuje čitavu regiju, Nice la Belle nam je bila baza za ovo kratko putovanje.

U ovom vodiču ćemo vam prikazati Nicu našim očima i usput podeliti savete kako da izvučete maksimum iz putovanja na Azurnu obalu — a da na to ne potrošite pravo malo bogatstvo. Ako vas zanimaju vodiči za druge gradove koje smo obišli, kliknite na linkove iznad.

Kako doći do Nice (i drugih gradova na Rivijeri)

Wizzairom! U zavisnosti od toga u kom delu zemlje živite, do Nice možete da letite iz Beograda, Budimpešte ili Sofije. Iz Beograda, Wizz leti do Nice 2 puta nedeljno tokom zimske sezone i 3 puta nedeljno tokom letnje, iz Budimpešte 4 puta nedeljno tokom cele godine, a iz Sofije 2-3 puta nedeljno u zavisnosti od meseca.

Mi smo putovali iz Beograda, a povratnu kartu smo platili svega 4,790 RSD po osobi (što dođe samo 2,395 RSD po smeru). Iako je ovo ultra jeftina cena karte, Wizzair nekad nudi još jeftinije karte do Nice, počev od 1,809 RSD po smeru.

Što se tiče prevoza od aerodroma, ima nekoliko opcija. Avion iz Beograda sleće na terminal 2, ispred koga staje tramvaj 2 koji ide preko centra grada do stanice Port Lympia. Poslednji tramvaj je 35 minuta iza ponoći.

Postoji jedna začkoljica u vezi sa cenama karte — na terminalima može samo da se kupi povratna karta od/do aerodroma za 10 EUR, iako regularna cena karte košta 1.70 EUR po pravcu. Ako nećete da date 10 EUR, onda treba da idete 2 stanice tramvajem (ovo je besplatno i ne treba karta), do stanice Grand Arenas, gde možete da kupite karticu za prevoz za 2 EUR, plus onoliko karata koliko vam treba.

Ukoliko vam smeštaj nije blizu rute tramvaja, onda je druga opcija da odete tramvajem do terminala 1 (besplatno) i hvatate bus 12 koji staje na nekoliko stanica duž promenade. Poslednji bus je pola sata iza ponoći. Ako nemate karticu za prevoz, možete kod vozača da kupite kartu za 2 EUR. Sa karticom prevoz košta 1.70 EUR.

Do grada možete i Uberom ili taksijem — što smo mi uradili jer nam je avio sleteo u pola 12.

Pošto je nas putovalo petoro, nismo uspeli da nađemo Uber vozilo, ali je taksista prihvatio da nas sve preveze odjednom za 32 EUR (regularna cena vožnje od aerodroma do grada) + 12 EUR dodatna usluga (ne znamo da li je ovo zbog broja putnika ili jer je prošla ponoć).

Ako odsedate u nekom drugom gradu, onda možete autobusom sa terminala. Ako hoćete da idete vozom, u tom slučaju treba da izađete kod terminala 1, pređete ulicu i hodate par minuta do najbliže železniče stanice, Nice-St Augustin. Međutim, imajte u vidu da većina autobusa i vozova ne saobraća posle ponoći. Taksi do drugih gradova i mesta na Azurnoj obali je oko 100 EUR.

Kakve su cene u Nici

Naš smeštaj je bio preko puta promenade, na 2 minuta od hotela Negresko, u privatnom apartmanu sa ogromnom terasom u ograđenom stambenom kompleksu. Kao što smo već rekli, nas je bilo petoro pa nam je trebao veći apartman, sa 2 spavaće sobe i 2 kupatila — 5 noći smo platili 907.95 EUR, što dođe 181.59 EUR po osobi za vrhunski smeštaj.

Odmah pored smeštaja smo imali i Carrefour market koji se nalazi na dosta mesta po gradu, pa ako hoćete dodatno da uštedite, ovde možete da nađete sve što vam padne na pamet od hrane i pića po cenama koje su skoro iste kao kod nas.

Cene u marketu

• Voda pola l od 0.30 EUR
• Voda gazirana litar i po 0.65 EUR
• Sok od manga litar 1.55 EUR
• Koka kola u limenci 1 EUR
• Koka kola 2 litre 2 EUR
• Vekna dugotrajnog hleba 400 gr 2.40 EUR
• Litar dugotrajnog mleka 1.10 EUR
• Danone jogurt u čašicama 8 komada 3.25 EUR
• Pršuta 100 gr 1.20 EUR
• Čorizo kobasica 70 gr 1 EUR
• Mortadela 75gr 1 EUR
• Bri komad 200 gr 2 EUR
• Kiš Loren (jako ukusno) gotovo jelo za mikrotalasnu 4 EUR
• Pica srednja od 680 gr za mikrotalasnu 6 EUR
• Lindt čokolada 150 gr 3 EUR
• Flaša vina od 4 EUR pa naviše
• Limenka piva od 0.60 EUR pa naviše

Cene u kafiću

• Espreso 2.5 EUR
• Makijato 3-3.5 EUR
• Topla čokolada 4-5 EUR
• Koka kola 4.5-5 EUR
• Limunada 5-6 EUR
• Pivo od 6 do 10 EUR zavisno od lokacije i količine
• Pice i paste od 11 EUR
• Glavno jelo u restoranu 20-25 EUR

Cene suvenira

• Magnet 4-5 EUR
• Zastavica 2.5 EUR
• Majice od 12 EUR

Šta videti u Nici

Pre nego što krenemo u virtuelni obilazak Nice, na kratko ćemo se osvrnuti na to kako je Azurna obala postala jedno od najčuvenijih mondenskih mesta u Evropi. Naime, zbog povoljnog geografskog položaja i blage klime, negde polovinom 18. veka britanska viša klasa je počela da provodi zime na Francuskoj rivijeri.

Kada je napravljena železnica sredinom 19. veka, u Nicu i okolna mesta je počela da dolazi evropska aristokratija — neki od najpoznatijih posetilaca su bili engleska kraljica Viktorija, njen sin, budući kralj Edvard VII, ruski car Aleksandar II i članovi porodice Rotšild. Kasnije su Nicu otkrili umetnici poput Čehova, Pikasa, Matisa i Hakslija.

Iako bogati i slavni i dalje posećuju Rivijeru — a mnoge zvezde imaju i vile duž obale — Azurna obala je danas jedna od posećenijih turističkih destinacija na starom kontinentu koja je 2021. godine uvrštena na Uneskovu listu svetske baštine.

Kao i britanskom i ruskom plemstvu par stotina godina unazad, i nama se na Azurnoj obali najviše dopala Nica. Sva mesta koja smo posetili na Azurnoj obaili (i videli iz busa i voza) su neosporno lepa, ali Nica je jedini pravi grad — u kome se (na naše sveopšte radovanje) uopšte ne osećate kao da ste u gradu u kome živi nekoliko stotina hiljada stanovnika.

Ako Nicu odlučite da posetite, kao mi, van sezone, moći ćete da obiđete sve natenane, bez ikakve frke i žurbe — i nikako nećete imati osećaj da Nicu godišnje poseti preko 4 miliona turista! Ako dođete tokom sezone, biće više ljudi (plus će cene biti više), ali onda ćete moći i da uživate sve blagodeti letovanja na Azurnoj obali. U prevodu, kad god da dođete, imaćete šta da radite — i nećete biti razočarani.

A sada je vreme da počnemo virtuelnu šetnju Nicom, počevši od Promenade des Anglais, odnosno Engleskog šetališta, promenade koja se prostire na 7 kilometara, sve od aerodroma do malo pre utvrđenja (o kome ćemo pričati malo ispod).

Već smo rekli da su Britanci bežeći od grozomornih britanskih zima počeli da dolaze u Nicu u 18. veku. Grad je tada naravno izgledao sasvim drugačije. Naime, oko obale, koju je tada činila neuređena kamenita plaža, živeli su i radili ribari i drugi radnici, a kuće za bogatije su se nalazile na uzvišenju.

Stvari su se promenile kada su početkom 19. veka prosjaci i siromasi nagrnuli u Nicu da bi se sklonili od posebno hladne zime koja je okovala severnije delove zemlje. Englezi su tada predložili da sve ove pridošlice mogu da rade na izgradnji promenade — koju je finansirala engleska crkva. Promenada je prvo nazvana Camin deis Anglés (Engleski put), da bi kasnije, kada je Nica pripojena Francuskoj u drugoj polovini 19. veka, šetalište dobilo ime koje nosi i danas.

Kao što možete da pretpostavite, promenada je jedno od najpopularnijih — ako ne i najpopularnije mesto u gradu. Duž čitavog šetališta se nalaze klupe, a na nekoliko mesta su postavljene konstrukcije na koje se leti nakače tende da bi posetioci mogli da se sklone sa sunca dok uživaju u pogledu na more. Osim na pogled na veliko plavetnilo, šetači mogu da užvaju i u pogledu na impoznatne građevine preko puta, uglavnom luksuzne hotele koji podsećaju na plemićke palate i vile.

Najpoznatiji hotel na promenadi je najverovatnije Negresko, nazvan po bogatom Rumunu koji ga je sagradio početkom 20. veka. Iako je imao dobru poslovnu ideju — da napravi hotel za ultra bogate — gospodin Negresko nije imao sreće jer je samo 2 godine nakon otvaranja hotela počeo Prvi svetski rat, tokom kojeg je građevina korišćena kao bolnica. Pošto se bogata klijentela nije vratila posle rata, Negresko je bankrotirao i ubrzo umro — a njegov velelepni hotel prešao u tuđe ruke.

Zapušten i oronuo, hotel je sredinom 20. veka prešao u vlasništvo porodice Augier. Pod vođstvom Jeanne Augier, Negresko je konačno doživeo slavu kakvu zaslužuje — u njemu su odsedale svetske mega zvezde poput Bitlsa, Liz Tejlor i Salvadora Dalija. Hotel su tokom decenija mnogi hteli da kupe, ali gospođa Augier je odbijala sve ponude — navodno je odbrusila Bilu Gejtsu i Sultanu od Bruneja da nisu toliko bogati da mogu kupe njen hotel!

Odmah pored Negreska se nalazi Muzej Masena smešten u istoimenoj vili koja je nekada pripadala unuku Andrea Masene, jednog od Napoleonovih najvećih generala. U jednom delu vile se nalazi originalni nameštaj i dekor iz vremena kada je sagrađena, a osim toga, u muzeju su izloženi eksponati koji pričaju priču o istoriji regiona, plus predmeti koj su pripadali Napoleonu. Ulaz u muzej je 10 EUR.

Sledeća impozantna građevina na promenadi je Palais de la Méditerranée sagrađena 1929. godine za jednog američkog milionera. U hotelu su se tada održavale umetničke izložbe, plus se unutra nalazio kazino, pozorište, restoran, itd. Originalni hotel je zatvoren 1978. godine, a desetak godina kasnije i većinski demoliran — sve je srušeno izuzev fasade koja je proglašena istorijskim spomenikom. Danas se u palati nalazi hotel Hilton.

Šetajući ovim delom promenade ćete naići i na spomenik ubijenim u terorističkom napadu 2016. godine kada je terorista na proslavi Dana Bastilje uleteo kamionom u masu i ubio 86 ljudi. Nakon ovog napada su duž čitave promenade postavljeni stubovi kako ništa slično ne bi moglo da se ponovi.

Malo posle Palais de la Méditerranée, preko puta promenade, smešten je ogroman javni park i bašta, Jardin Albert 1er. Ovaj park je sagrađen krajem 19. veka, a u njemu se danas održavaju razne manifestacije, uključujući poznati Džez festival. Nažalost, park je tokom našeg boravka u Nici bio zatvoren, ali na slikama deluje jako lepo, tako da preporučujemo makar kratku šetnju kroz njega.

Posle parka se izbija na Trg Masenu, nazvan po istom generalu po kome je nazvan muzej na promenadi. Ovo je glavni gradski trg sa koga se sa jedne strane ulazi u stari deo Nice, Vieille Ville. Zanimljivo je spomenuti da se na ovom trgu nalaze istovetne statue ljudi koji kleče kao i u Vaducu, u Lihtenštajnu, i u Andori.

Stari grad Nice je sušta suprotnost promenadi — šetalište je poznato po načičkanim velelepnim vilama, a u starom delu grada su niske, šarene građevine koje neodoljivo podsećaju na delove Italije. U uskim ulicama i uličicama starog grada su smeštene mnogobrojne istorijske znamenitosti — simpatične kuće, stare crkve, mali, ušuškani trgovi.

Na putu do glavne pijace, Cours Saleya, na kojoj se prodaju cveće, hrana i suveniri (posebno suveniri od lavande), prolazi se pored monumentalne zgrade opere. A preko puta Opere se nalazi starinska prodavnica čokolade koja je otvorena davne 1820. godine. i u kojoj je navodno kraljca Viktorija kupovala slatkiše! Nedaleko od pijace, na svega 2-3 minuta hoda, smeštena je Palata pravde, a nekih 5 minuta dalje izbija se i Trg Rozeti kojim dominira glavna gradska katedrala iz 17. veka, Cathédrale Sainte-Réparate.

Kada se izađe iz starog dela grada, nakon par minuta hoda, dolazi se do lifta koji vodi do vrha brda na kome se nekada nalazilo vojno utvđenje — a danas ogroman park. Lift je besplatan, a odmah pored njega se nalaze i stepenice, za one u boljoj kondiciji. Park je otvoren do 6 popodne.

Iako na brdu nema puno toga da se radi, nikako ne treba propustiti obilazak jer se odavde pružaju najlepši pogledi na Nicu — na promenadu i staro gradsko jezgro sa jedne strane i luku i noviji deo grada sa druge.

Najlepši pogledi su odmah kod platforme gde se izlazi iz lifta, malo dalje od lifta, na vidikovcu pored kafića (pogled na promenadu) i sa druge strane kafića, kod igrališta (pogled na luku). Na brdu se nalazi i veštački vodopad iznad koga se uzdiže još jedna opservaciona paluba — pogled odavde je takođe spektakularan.

Osim ovoga, kada ste već ovde, možete da se prošetate i do obližnjeg groblja — odnosno, na brdu se nalaze dva istorijska groblja, jevrejsko i katoličko, gde su sahranjeni Emil Jelinek, koji je 1900. godine naručio prvi moderan automobil i nazvao ga Mercedes, po kćerci, i Rene Gosini, strip autor i scenarista koji je radio na Asteriksu i Taličnom Tomu.

Iako je luku, Port Lympia, mnogo lepše videti sa visine, sa brda, ako imate vremena (ili ako hoćete da idete u Monako autobusom — više u vodiču za Monako), možete da prošetate i do nje nakon što se spustite dole.

Sve ovo do sada može da se vidi za jedan dan, ali ako i posle ovoga imate još energije ili ako ostajete u Nici duže, onda možete još da obiđete Matisov muzej koji je smešten pored manastira (samo imajte u vidu da je ovo podalje od centra), Šagalov muzej (isto podalje od centra) i Rusku katedralu, najveću pravoslavnu crkvu u Zapadnoj Evropi (isto podalje).

To bi bilo to! Ako ste već bili u Nici, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!