Sve što (ni)ste želeli da znate o Monaku

Iako smo već jednom posetili Monako — doduše jako davno, pre 10 i više godina — pred ovaj put smo shvatili da ništa više ne znamo o ovoj mikro državi nego što smo znali tada. Prve — i jedine — asocijacije na Monako su nam bile ultra luksuz, poreski raj, kazino u Monte Karlu, trke formule 1 i Grejs Keli. I to je u principu sasvim dovoljan opis ovog preskupog i prepogatog grada-države.

No, ako se nađete u Nici ili nekom drugom gradu na Azurnoj obali, greota je da ne skoknete i do Monaka, a ako već idete u Monako, onda vam ovaj vodič može pomoći da saznate nešto više o monaškoj (kaže se monačanskoj, ali naša verzija zvuči bolje) istoriji, o tome kako doći i šta videti i kakve cene da očekujete (ako ste običan turista; ako ste milioner koji planira da šopinguje u Gučiju i prokocka basnoslovne svote u kazinu, onda je sad dobar trenutak da kliknete na onaj x gore i potražite neki drugačiji vodič).

Šalu na stranu, znamo da se mnogima Monako ne dopada i da dosta putopisaca ne preporučuje posetu, ali mi se vodimo time da (skoro) svugde ima nešto lepo da se vidi — i Monako nikako nije izuzetak. A da budemo skroz iskreni, nama se Monako skroz svideo, i to dosta više od nekih drugih mesta na Azurnoj obali. Ako ništa drugo, opet smo videli kako izgleda život neverovatno bogatih u jednoj majušnoj neverovatno bogatoj i uređenoj zemlji.

Kako doći do Monaka

Mi smo išli u Monako na dnevni izlet iz Nice, ali ova mikro država je dobro povezana i sa drugim gradovima na Azurnoj obali (i nekim mestima u Italiji). U Monaku nema aerodrom — najbliži je aerodrom u Nici koji opslužuje čitavu regiju i koji je udaljen od kneževine manje od 30 kilometara.

Ako idete u Monako direktno sa aerodroma, opcije su vam taksi/Uber/privatan transport, bus 80 koji staje i na terminalu 1 i na terminalu 2 (gde sleće avion iz Beograda) i voz sa najbliže železničke stanice, Nice St-Augustin (da biste došli do ove stanice, morate da idete tramvajem do terminala 1, izađete sa aerodroma, pređete ulicu i hodate nekih 5 minuta).

Ako u Monako idete iz Nice ili nekog drugog grada na Azurnoj obali — ili iz Ventimilje u Italiji — najbolja i najbrža opcija je voz. Ako idete vozom, kad dođete na stanicu u Monaku, treba da hvatate bus koji ide do Kneževske palate (voz staje bliže kazinu, pa možete i da pešačite, ali onda ćete u povratku morati da hvatate bus do stanice).

Iako voz od Nice do Monaka putuje manje od pola sata, mi smo odlučili da u kneževinu idemo busom (vožnja traje oko sat vremena) iz dva razloga — prvi je što nam železnička stanica nije bila toliko blizu, a drugi što bus pruža panoramske poglede na Azurnu obalu i mesta koja se nalaze između Nice i Monaka.

Do Monaka (i Mentona posle) je nekada išao bus 100. Međutim, zbog radova, ova linija je trenutno podeljena na dve — bus 607 od Nice do Monaka i bus 608 od Monaka do Mentona. Bus 607 staje kod luke u Nici (do luke možete lako doći tramvajem), na maloj i neuglednoj stanici koju ćete jedino prepoznati po autobuskoj tabli na kojoj piše Arson/Fodere. U Monaku ima nekoliko stanica, ali naš savet je da siđete na prvoj stanici, Place D’armes.

Bus ide na svakih 15, 20 minuta, ali iz našeg iskustva, autobusi na Azurnoj obali ne poštuju uvek red vožnje, tako da može da se desi da bus ode ili dođe pre ili posle planiranog polaska. Karta se kupuje kod vozača i košta 2.50 EUR po pravcu (iako je nama vozač naplatio manje — možda jer nas je bilo petoro). Još samo jedna stvar — ako idete autobusom u Monako, obavezno sedite sa desne strane zbog pogleda.

Šta videti u Monaku

S obzirom na to da se Monako prostire na samo 2 kvadratna kilometra — jedina manja država na svetu je Vatikan — ovu mikro državu je najbolje obilaziti peške. Samo imajte u vidu da, za tako malo državu, ovde ima svašta da se vidi i dosta da se hoda. Ukoliko nemate puno vremena u Monaku ili ne želite da pešačite od luke do kazina u Monte Karlu, možete da koristite i gradski prevoz koji je odličan (i nije toliko skup, svega par evra).

Već smo napisali da je obilazak Monaka najbolje početi kod Kneževske palate, odnosno autobuske stanice u podnožju brda na kome se nalazi palata. Ovde ćemo i početi ovaj virtuelni obilazak grada-države.

Dakle, kada se siđe iz autobusa na stanici Place D’armes (stanica je odmah pred ulazak u tunel), treba da se pređe ulica i ide u pravcu ovog trga — posle par minuta pešačanje, stiže se do početka stepenica koje vode do Kneževske palate. Što se više penje ka gore, to su bolji pogledi — sve dok se ne dođe do vrha Kamena, kako se naziva ovaj deo Monaka, gde su ubedljivo najbolji pogledi u čitavom gradu-državi.

Kamen je monolit visok 62 metra na kome je smešteno staro gradsko jezgro, zajedno sa palatom, katedralom i drugim gradskim atrakcijama. Ovaj deo Monaka je ujedno i prvo mesto koje je dinastija Grimaldi osvojila pre 700 godina, time započevši svoju dugačku vladavinu nad ovim majušnim delom Evrope. Dinastija je osnovana daleke 1160. godine i postala vladajuća porodica Monaka 1297. godine, kada je Frančesko Grimaldi osvojio palatu prerušen u franjevskog propovednika.

Od tada pa do dana današnjeg, svaki knez Monaka pripadao je porodici Grimaldi — iako su od 18. veka prinčevi bili potomci drugih porodica koje su presto nasledile preko majčine linije. Žak I Matinjon je početkom 18. veka oženio poslednju naslednicu Grimaldijevih po očevoj liniji, nakon čega su njihovi naslednici vladali Monakom, usvojivši prezime Grimaldi.

Od polovine 20. veka, prinčevi su bili naslednici Polinjak porodice — Renije III, verovatno najpoznatiji knez Monaka i muž Grejs Keli, nasledio je prestol preko majčine linije i kao i svoji prethodnici usvojio Grimaldi prezime. Sadašnji knez je Renijeov sin, Albert II, koji vlada Monakom od 2005. godine.

Zanimljivo je spomenuti da, nakon što se Renije III razboleo, čitava država je bila zabrinuta za budućnost — naime, pošto Albert II tada nije imao legitimnu decu (imao je vanbračnu koja po zakonu ne mogu da naslede prestol), postojala je bojazan da će Monako pripasti Francuskoj ukoliko knez umre bez naslednika.

Do pre nekih 20ak godina, u ustavu Monaka je pisalo da samo direktni i legitimni naslednici poslednjeg kneza mogu da naslede krunu — a onda je, zbog delikatne situacije u kojoj se Monako tada našao, ustav promenjen tako da legitimna braća i sestre kneza, kao i njihova deca, mogu da naslede prestol.

Još samo nešto u vezi sa odnosom između Monaka i Francuske — premijer Monaka može da bude ili građanin Monaka ili građanin Francuske, ali knez Monaka mora da se konsultuje sa francuskom vladom pre nego što se proglasi novi premijer. Osim toga, za bezbednost zemlje je zadužena Francuska (Monako ima malu vojsku od nekih stotinak ljudi), a i policijom u mikro državi komanduje francuski oficir

Elem, nazad na Kamen i Kneževsku palatu — kao što možete da pretpostavite, palata je dom kneževima Monaka, ali ono što je zanimljivo je da je ovo velelepno utvrđenje jedini zvanični dom vladajućoj dinastiji. Drugi evropski vladari su tokom istorije gradili mnogobrojne vile i palate, a porodica Grimaldi — doduše, uglavnom zbog veličine zemlje, ne zbog nedostatka sredstava — vlada iz iste građevine preko 700 godina!

Ako vas zanima istorija Monaka i Grimaldijevih — kako su se stvari menjale vremenom, delić svega toga možete da vidite u palati, odnosno jednom njenon delu koji je otvoren za javnost. Pošto je palatu moguće posetiti samo tokom leta, mi nismo mogli da zavirimo unutra, ali sigurni smo da je unutra veličanstvena. Ulaz u palatu je 10 EUR. Osim posete palati, turisti mogu i da prisustvuju smeni straže (navodno) svakog dana u 11.55 — navodno jer nije bilo smene straže kad smo mi posetili Monako.

Sa vidikovca kod palate se pruža sjajan pogled na ostatak države — i luku Herkul u kojoj su uvek uparkirane izuzetno luksuzne jahte. A odmah pored ovog vidikovca je ulaz u staro gradsko jezgro — veoma majušni deo grada u kome možete da kupite suvenire i brzu hranu po veoma pristojnim cenama. Na primer, espreso košta 2.5 EUR, makijato 3-3.50 EUR, topla čokolada 4-5 EUR, koka kola oko 5 EUR. Magneti su između 3-5 EUR.

Šetajući simpatičnim starim gradom, u jednom trenutku se izbija na Katedralu posvećenu Bogorodici. Katedrala je sagrađena krajem 19. veka, na istom mestu na kome je nekada stajala crkva iz 13. veka posvećena Svetom Nikoli. U ovoj katedrali su se inače venčali knez Renije III i filmska diva i Oskarovka Grejs Keli.

Renije i Grejs Keli su se venčali u aprilu 1956. godine, manje od godinu dana nakon što su se upoznali. Naime, Keli je došla u Kan 1955. godine da promoviše svoj poslednji film na festivalu, i za vreme boravka na Azurnoj obali upoznala kneza tokom fotografisanja u palati.

Posle toga su se još jednom videli — i nastavili da se dopisuju nakon što se Keli vratila u Ameriku. Nakon 8 meseci dopisivanja, princ ju je zaprosio za Božić u njenom porodičnom domu u Pensilvaniji. Interesantno je još spomenuti da je navodno njena porodica dala u miraz 2 miliona dolara, pola od njenog nasledstva, pola od onoga što je zaradila u Holivudu.

Ovu ceremoniju — kao i onu održanu nešto ranije u palati — gledalo je preko 30 miliona ljudi širom sveta (producentska kuća je pristala da raskine ugovor sa glumicom ukoliko im dozvole da emituju venčanje).

Iako je venčanje tada opisivano kao venčanje veka, Renije je kasnije opisao čitav događaj kao najveći cirkus na svetu i dodao da su se oboje složili da su trebali da se venčaju u nekoj maloj kapeli na planini.

Nije lako biti bogat i slavan, ali sigurno je malo pomoglo to što su mladenci napustili katedralu u Rols Rojsu koji im je poklonio narod Monaka, a onda kasnije otišli na sedmonedeljni medeni mesec na jahti koju im je poklonio Aristotel Onazis.

Grejs Keli se sa samo 26 godina povuka iz šoubiznisa i narednih par decenija uživala svu blagodet koju sa sobom nosi titula princeza od Monaka. Nažalost, ova vanvremenska lepotica je umrla sa samo 52 godine. I ona i Renije III — koji se nije ponovo ženio i koji je umro 2005. godine — sahranjeni su u katedrali.

Odmah preko puta katedrale nalazi se Bašta Svetog Martina, jedna od mnogih bašti u Monaku (još neke koje vredi spomenuti su Egzotična bašta i Bašta sa ružama Grejs Keli koju je Renije otvorio u čast pokojne supruge, ali se nijedna ne nalazi na Kamenu), a odavde se pruža sjajan pogled na još jednu luku, Fontvielle. Na par minuta od katedrale smešten je odličan Okeanografski muzej, jedan od najstarijih akvarijuma na svetu. Ulaznica za muzej je 19 EUR (i vredi svake pare).

To je to što se tiče atrakcija na Kamenu. Nakon ovog se treba spustiti nazad na glavni trg (koji je iznenađujuće običan za bogatu državu poput Monaka) i uputiti u pravcu luke. U luci, odmah pored olimpijskog bazena smeštena je Kneževa kolekcija automobila.

U principu ne znajući šta će sa parama, Renije III je krajem pedesetih godina prošlog veka počeo da skuplja kola. Tokom vremena, njegova kolekcija je toliko porasla da više nije imao mesta za sve svoje automobile u garaži palate.

Knez je 1993. godine otvorio svoju kolekciju za javnost — danas možete da vidite preko 100 luksuznih automobila koji su mu pripadali, zajedno sa reli automobilima i Formulama 1, u ovom povećem muzeju. Cena ulaznice je 10 EUR, ali možete da uzmete i kombinovanu kartu sa palatom ili Okeanografskim muzejom.

Kad smo već spomenuli Formule 1, ovde je dobro mesto da kažemo par reči o Monaco Grand Prix (Velika nagrada Monaka). Ova trka je jedna od najčuvenijih na svetu, ne samo jer se održava već skoro 100 godina (prva je održana 1929. godine) već i zbog mesta na kome se održava — na ulicama grada.

Već smo rekli da od glavnog trga do Monte Karla može da se dođe prevozom, ali ako hoćete da ispešačite jedan deo rute ove trke, onda od luke treba samo da pratite ulicu i izbićete u Monte Karlu, prvo u delu gde se nalaze veoma skupe radnje, a onda i kod kazina. Samo jedna napomena ovde — mnogi misle da je Monte Karlo grad u Monaku, ali ovo nije tačno; Monte Karlo je administrativna oblast, jedna od nekoliko četvrti u Monaku.

Elem, kazino. Rekao bi čovek kazino k’o kazino, ali ovaj kasino je ipak malo drugačiji. Naime, u drugoj polovini 19. veka stvari nisu bile bajne u Monaku. Za vreme vladavine Čarlsa III — ili Karla III — gradovi Menton i Rokbrun, koji su činili oko 80% teritorije Monaka, zvanično su pripojeni Francuskoj — a za uzvrat, Francuska je priznala Monako kao nezavisnu državu.

Da bi sprečili bankrot, Čarls III i njegova majka Karolina su došli na ideju da otvore kazino na mestu koje će dobiti ime po njemu, Monte Karlo. Čarls III je ujedno osnovao i udruženje koje će voditi kazino (danas to udruženje vodi kazino, operu koja se nalazi u zgradi kazina i Hotel Pariz).

Kazino je otvoren 1875. godine — i nakon otvaranja železnice koja je spojila Monako sa Parizom i drugim bitnim mestima u Francuskoj — Monako ulazi u zlatni period svoje istorije. Kazino je inače i dan danas jedan od glavnih izvora prihoda porodice Grimaldi i pokretač dobrog dela ekonomije Monaka. A ipak — još od vremena Čarla III, ulazak u kazino je zabranjen svim građanima Monaka!

Delovi kazina su otvoreni za javnost, od 10 ujutru do 1 popodne. Sobe za igru i barovi su otvoreni od 2 popodne. Ulaznica za, kako piše na sajtu, kulturne posete košta 18 EUR, pa ako želite da dodatno pomognete ekonomiju Monaka, eto prilike!

Uprkos tome što kazino donosi neverovatne prihode, Monako se više ne oslanja samo na pare od kocke. Knez Renije III je odigrao ključnu ulogu u transformaciji ekonomije Monaka — promovišući Monako kao poreski raj za sve bogate i slavne (osim za Francuze koji ipak moraju da plaćaju porez svojoj matičnoj zemlji), fokusirajući se na turistički potencijal mikro-države i gradeći luksuzne nekretnine (samo ćemo reći da kvadrat u Monaku košta na desetine hiljada EUR). Sve ovo zvuči bajno i sjajno, ali samo onako usput da spomenemo da se Monako smatra jednom od najvećih perionica para na svetu — ali bože moj!

Renije III je uspeo da svoju viziju pretvori u stvarnost, i zahvaljujući njemu je Monako postao punopravan član Ujedinjenih Nacija 1993. godine — a koliko je dobro biti građanin Monaka dovoljno govori da je prosečan životni vek najduži na svetu: čak 90 godina! Danas Monako ima najveći BDP po stanovniku, stopu nezaposlenosti od samo 2%, i najveći broj milionera i milijardera na svetu po broju stanovnika — čak jedna trećina stanovnika su milioneri. Nije loše biti Monačanin!

To bi bilo to! Ako ste već bili u Monaku, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!