Vodič za Jerevan + dnevni izlet na jezero Sevan

Glavni i najveći grad Jermenije, Jerevan je jedan od najstarijih gradova na svetu, osnovan još u 8. veku pre nove ere. Tokom svoje dugačke istorije, Jerevan je bio pod vlašću raznih imperija, a iako su razni narodi i vladari ostavili pečat na jerevansku i jermensku kulturu i istoriju, grad je doživeo možda najdramatičniju transformaciju pod Sovjetima — kada su nažalost mnoge istorijske građevine porušene zbog celokupne rekonstrukcije grada.

U Jerevanu danas nema mnogo klasičnih turističkih atrakcija — i retko ko će se iskreno oduševiti jermenskom prestonicom, ali s druge strane, ovo je jedan od retkih glavnih gradova relativno blizu nas koji je niti podređen niti preplavljen turistima.

Osim toga, retko koji turista dolazi samo u Jermeniju, pa ako već putujete na Kavkaz, onda možete da obiđete 2 ili 3 zemlje tokom istog putovanja (samo imajte u vidu da je granica između Azerbejdžana i Jermenije zatvorena decenijama — više ćemo o ovome pričati malo ispod).

U svakom slučaju, Jerevan nam se manje svideo od Tbilisija (i Bakua u kome smo bili par godina ranije) — i iako se u njega ne bismo vraćali, zaista nam je drago što smo imali prilike da ga vidimo, makar na par dana. Možda vas Jerevan neće oduševiti, kao što nas nije, ali — bože moj, ko je uopšte rekao da svako putovanje mora da bude spektakularno!

Šta videti u Jerevanu

Pre nego što krenemo u virtuelni obilazak Jerevana — inače četrnaeste po redu jermenske prestonice — treba da podelimo par bitnih informacija:

• Za obilazak Jerevana su dovoljna 2 dana, ali ako planirate da vidite još nešto u Jermeniji, računajte da vam treba minimum 3-4 dana.
• Ako u Jerevan dolazite iz Tbilisija, maršutke staju kod metro stanice Avlabari. Karta u jednom pravcu je nešto malo manje od 20 EUR po osobi.

  

  

• Iako u Jerevanu nema puno atrakcija, grad je dosta razuđen i za kretanje po njemu ćete morati da koristite prevoz — mi toplo savetujemo da instalirate Yandex. Da biste koristili Yandex, ne morate da povežete karticu, tj. sve možete da plaćate gotovinom. Imajte samo u vidu da vozači Yandexa retko kad stanu baš na lokaciji sa koje zovete — mi smo morali da otkažemo par vožnji jer nismo mogli da nađemo vozilo ili jer bi nam do njegove lokacije trebalo više od dozvoljena 3 minuta (toliko je čekanje besplatno, posle toga naplaćuju dodatno).

  

• Ako planirate da obiđete sve 3 kavkaske zemlje, najbolje je da počnete putovanje u Azerbejdžanu ili Jermeniji. Tako ćete izbeći ponovni prolazak kroz Gruziju, što je neizbežno ako putovanje započnete iz ove zemlje jer je granica između Jermenija i Azerbejdžana zatvorena decenijama (više o odnosu između ove 2 zemlje možete da pročitate u našem vodiču za Jermeniju).

Obilazak Jerevana — prvi dan

Prvo što smo hteli da vidimo u Jerevanu je Erebuni tvrđava, odnosno ostaci drevne tvrđave koja je osnovana 782. godine pre nove ere oko koje se razvio Jerevan — i po kojoj je i dobio ime!

Tvrđava — koju je podigao kralj Argišti I iz Urarta — služila je kao vojno uporište i igrala ključnu ulogu u čuvanju granica kraljevstva. Iako je Erebuni danas važan arheološki lokalitet, ovde više nema puno toga da se vidi — što je razumljivo imajući u vidu da je tvrđava stara 2,800 godina.

Još jedan razlog što treba posetiti Erebuni je što se odavde pruža baš dobar pogled na grad — i na planinu Ararat, svetu jermensku planinu na kojoj se prema Bibliji, nakon Velikog potopa, Noina arka nasukala. Ararat se danas nalazi u Turskoj, ali se po vedrom danu vidi iz čitavog Jerevana.

Na kraju, na lokalitetu se nalazi i muzej u kome su izloženi artefakti koji su otkriveni tokom arheoloških iskopavanja. Izloženi predmeti uključuju keramiku, oružje i druge predmene koji pružaju uvid u svakodnevni život i kulturu Urarta.

Erebuni tvrđava se nalazi podalje od centra Jerevana, nekih 7 kilometara, i do nje je najbolje doći Yandex-om. Možda ćete vi imati više sreće sa taksistom, ali naš nije imao pojma ni šta hoćemo da vidimo, ni gde treba da ide, pa nas je prvo odveo na neku poljanu, a onda do pogrešnog ulaza u tvrđavu. Da ne biste prošli kao mi, savetujemo da u aplikaciji obeležite muzej, a ne tvrđavu, pošto se na ulazu u muzej kupuju karte i za tvrđavu. Odatle se ide stepenicama uzbrdo 5-10 minuta do samog ulaska u tvrđavu.

Nakon tvrđave smo se, opet Yandex-om, uputili ka Muzeju genocida, koji se takođe nalazi izvan centra, na brdu Cicernakaberd. Muzej genocida — odnosno spomen kompleks genocida nad Jermenima — posvećen je sećanju na stradanje Jermena tokom i nakon Prvog svetskog rata.

Kompleks osim muzeja uključuje spomenik unutar koga gori večni plamen. Spomenik je sagrađen šezdesetih godina prošlog veka, a muzej je otvoren 1995. godine, na 80. godišnjicu genocida u kome su Osmanlije ubile između 600,000 i 1,500,000 Jermena.

Muzej sadrži širok spektar izložbenih predmeta koji uključuju fotografije, dokumente i lične predmete žrtava. Posebno su potresni prikazi ličnih svedočenja preživelih, koji posetiocima pružaju dublji uvid u strahote koje su se dogodile. Inače, genocid su do dana današnjeg priznale samo 34 zemlje.

Spomenik se sastoji iz 12 velikih kamenih stubova postavljenih u krug, simbolizujući 12 izgubljenih provincija u današnjoj Turskoj iz kojih su Jermeni protjerani ili pobijeni. U centru kruga nalazi se večni plamen koji gori u znak sećanja na žrtve. Ovde se svake godine 24. aprila, na Dan sećanja na genocid, okuplja na hiljade i hiljade Jermena kako bi odali počast žrtvama.

Poseta ovom muzeju je — sasvim očekivano — potresna i mučna. Međutim, genocid je ostavio neizbrisiv trag na jermensku istoriju, i ako treba izdvojiti jednu stvar koju stvarno treba videti u Jerevanu, to je onda ovaj memorijalni kompleks.

Nakon Muzeja genocida smo se vratili u širi centar grada taksijem, posetivši prvo prelepu Plavu džamiju. Izgrađena u 18. veku, ova džamija je jedna od najstarijih građevina u gradu i jedina preostala džamija iz perioda kada je Jermenija bila pod persijskom vlašću. Džamija je početkom 20. veka pretvorena u Istorijski muzej, a kada je Jermenija dobila nezavisnost nakon raspada Sovjetskog Saveza, džamija je vraćena svojoj originalnoj funkciji i restaurirana uz pomoć iranske vlade.

Odmah preko puta džamije se nalazi Pak Šuka, nekadašnja pokrivena pijaca/bazar koja je nažalost u potpunosti renovirana i pretvorena u običnu prodavnicu na prizemlju i deo sa restoranima brze hrane na spratu. Zgrada je spolja i dalje jako lepa, ali unutra ne morate da ulazite — osim ako niste gladni (preporuka za restoran ruske brze hrane).

Nakon ručka, pošto smo na mapi videli da se nalazimo jako blizu Saborne crkve Svetog Sarkisa, naravno da smo odlučili da na kratko skoknemo do nje. Izvorno izgrađena u 19. veku, ova neobična crkva se nalazi na obalama reke Hrazdan, što joj daje poseban vizuelni pečat, a odavde se pruža sjajan pogled na ovaj deo Jerevana — i poznatu fabriku brendija Ararat.

U Jerevanu ima još nekoliko crkava vrednih posete, a mi smo nakon Saborne crkve Svetog Sakrisa (opet taksijem) otišli da vidimo impresivnu Sabornu crkvu Svetog Grigorija Prosvetitelja — koja je poznata kao Saborna crkva.

Ova crkva predstavlja jedan od najznačajnijih duhovnih centara u zemlji. Ona je najveća jermenska apostolska crkva u svetu, sagrađena 2001. godine, u čast 1700 godina od prihvatanja hrišćanstva kao državne religije u Jermeniji. Jermenija je inače prva zemlja na svetu koja je prihvatila hrišćanstvo kao državnu religiju, 301. godine.

Crkva je posvećena Svetom Grigoriju Prosvetitelju, koji je zaslužan za prihvatanje hrišćanstva u zemlji i koji je bio prvi episkop Jermenije. Njegove mošti se nalaze u hramu.

Posle Saborne crkve smo prošetali do Istorijskog muzeja Jermenije, koji se nalazi na glavnom gradskom trgu o kome ćemo pisati par redova ispod. Istorijski muzej sadrži preko 400,000 predmeta koji prikazuju celokupnu istoriju zemlje, od praistorije pa sve do dana današnjeg.

Muzej nas nije nešto oduševio, najpre jer su delovi o genocidu i Sovjetskoj Jermeniji bili zatvoreni, ali ako ste u Jerevanu par dana i želite da saznate malo više o Jermeniji, onda je ovo pravo mesto za to.

Što se tiče glavnog gradskog trga, Trga Republike, ovo je jedno od najlepših mesta u Jerevanu. Osim toga što se ovde nalaze neke od najlepših građevina u prestonici, trg je i savršen pokazatelj toga zašto se Jerevan naziva ružičastim gradom. Naime, dobar deo Jerevana ima ružičastu notu jer su građevine pravljene od rozikastog vulkanskog kamena — ali je ovo najočiglednije na Trgu Republiike gde sve građevine imaju tu karakterističnu roze nijansu.

Kao što možete da vidite na našoj slici, na trgu se nalazi i fontana koja nažalost nije radila tokom naše posete (pušta se u funkciju tek tokom leta). Pročitali smo da je fontana pevajuća i da čitav performans deluje pomalo kič, ali ne možemo da sudimo jer ga nismo videli (javite nam u komentarima ako ste bili u Jerevanu kad je radila fontana).

Inače, naš apartman je bio na 2 minuta od Trga Republike — ako tražite smeštaj u Jerevanu, topla preporuka za Apartments by GR Yerevan.

Obilazak Jerevana — drugi dan

Drugi dan smo — veoma pametno — odlučili da počnemo kod Majke Jermenije, odakle smo se onda takozvanim Kaskadama spustili u centar grada. Do parka smo išli taksijem. Ako idete obrnuto, prvo na Kaskade, imajte u vidu da ima jako puno stepenica i uzbrdica do Majke Jermenije.

Elem, Majka Jermenija je simbolični spomenik u Jerevanu, koji predstavlja žensku personifikaciju — Jermenije. Skulptura žene koja drži mač je simbol otpora i borbe Jermenije kroz istoriju, posebno tokom Drugog svetskog rata, kao i kasnijih sukoba. Visok 51 metar sa postamentom, spomenik je inače postavljen na mesto gde je posle Drugog svetskog rata stajao spomenik Staljinu. Unutar postamenta spomenika nalazi se Vojni muzej.

U Parku pobede se još nalazi zabavni park sa nezaobilaznim panoramskim točkom — u većini prestonica bivših Sovjetskih republika se na nekom brdu nalazi ovaj točak — i drugim pomalo zastarelim vožnjama. Ako volite napuštene objekte, u parku možete da vidite i napušteni restoran sa panoramskom terasom — samo imajte u vidu da ovo zvuči romantičnije nego što je u realnosti, mada pogledi iz restorana jesu dobri.

Nakon što smo prošetali kroz Park pobede, uputili smo se u pravcu Kaskada, preko Memorijala žrtvama Sovjetske represije. Ovaj spomenik se nalazi odmah preko puta parka, a prepoznaćete ga po obelisku koji se nalazi pored — ironično, ovaj obelisk je podignut na pedesetogodišnjicu pripajanja Jermenije Sovjetskom Savezu.

Sa platoa gde su smešteni spomenik i obelisk se pruža lep pogled na Majku Jermeniju i deo centra grada — a s druge strane, ako pogledate pravo dole, videćete napušteno gradilište koje prilično ruži ovaj već neugledni plato.

Da biste odavde došli do Kaskada, treba da se spustite niz stepenice na platou, koje vode do drugih, metalnih stepenica — ove su prilično stare i rasklimane i prolaze tik pored napuštenog gradilišta. Ovo sve izgleda grozno tokom dana, a iskreno, noću se ne bismo usudili da prođemo ovuda.

Nakon stepenica se izbija na ulicu pored gradilišta, a onda na neki sklepani put/most, da bi se najzad izašlo na zaista lepo sređene Kaskade. Prava je sramota u kakvom stanju je put od Parka pobede/Memorijala žrtvama do Kaskada, jednog od najbolje sređenih delova grada koji izbija na sam centar Jerevana!

U svakom slučaju, Kaskade su jedan od najpoznatijih i najimpresivnijih arhitektonskih i umetničkih kompleksa u prestonici — a verovatno i u čitavoj zemlji. Ovaj kompleks, koji se sastoji od 5 terasa povezanih sa preko 550 stepenika, zamišljen je još dvadesetih godina prošlog veka, ali su radovi počeli mnogo kasnije i više puta prekidani i nastavljani, da bi Kaskade konačno bile u potpunosti završene tek početkom ovog veka.

Kaskade, međutim, nisu samo stepenište. One su i kulturni centar sa mnogim skulpturama, fontanama i zelenim površinama — svaka terasa je umetničko delo za sebe. Unutar Kaskada nalazi se Kafesjianov centar za umetnost u kome se nalaze brojna umetnička dela, uključujući moderne umetničke instalacije i dela klasične i savremene umetnosti. Unutar zgrade se nalaze i pokretne stepenice koje povezuju sve terase, od prve do poslednje.

U parku koji vodi do Kaskada se takođe nalazi veliki broj skulptura — iskreno, ovo je ubedljivo najzanimljiviji deo Jerevana, i ako imate vremena samo za jedno mesto u gradu, naš savet je da nikako ne propustite Kaskade.

Inače, nedaleko od Kaskada se nalazi još jedan bitan muzej, Matenadaran, odnosno Muzej jermenskih rukopisa. Matenadaran čuva hiljade rukopisa koji pokrivaju širok spektar tema, uključujući filozofiju, pravo, matematiku, medicinu i geografiju, čime se osigurava očuvanje jermenskog kulturnog i naučnog nasleđa. Nažalost, mi nismo imali vremena da obiđemo ovaj muzej, ali ako vas zanima ova tematika, imajte u vidu da Matenadaran sadrži najveću svetsku kolekciju jermenskih rukopisa i da se nalazi u jednoj od najmonumentalnijih zgrada u Jerevanu.

U svakom slučaju, nakon Kaskada, mi smo se uputili ka Operi, usput prošavši kroz jedan mali park u kome umetnici izlažu i prodaju slike — ako želite da kupite sliku na kojoj je prikazan neki deo Jerevana ili Jermenije, ovo je navodno najbolje mesto za to.

Što se tiče Opere, građevina je zaista grandiozna, a pored nje se nalazi malo veštačko jezero poznato kao Labudovo jezero — koje nažalost nije bilo napunjeno tokom naše posete gradu.

Od Opere počinje Severna avenija, glavna gradska pešačka zona koja se prostire sve do Trga Republike. Ovo je najpoznatija ulica u gradu u kojoj se nalaze luksuzne radnje, skupi hoteli i restorani i moderne stambene zgrade.

U nekom momentu smo skrenuli u jednu od sporednih ulica — i jako brzo izbili na veoma lepu zgradu Moskovskog bioskopa otvorenog davne 1936. godine. Šetajući dalje po centru, sasvim slučajno smo došli do Hard Rock kafea, a onda smo odatle krenuli ka otvorenoj pijaci Vernisaž, nedaleko od Trga Republke. Na ovoj turističkoj pijace se isključivo prodaju raznorazni suveniri, od rukotvorina i odeće do magneta, šolja i drugih džidža-bidža. Sa posetom ovoj pijaci smo i završili razgledanje Jerevana.

Dnevni izlet na jezero Sevan — treći dan

Pošto su nam za obilazak Jerevana bila dovoljna dva dana, jedan dan smo odlučili da odemo na dnevni izlet — i logično, izabrali smo najpopularniju turu u zemlji, obilazak jezera Sevan i nekih od najvažnijih manastira u okolini.

Prva stanica na izletu nam je bio najčuveniji jermenski manastir, Sevanavank. Smešten na malom poluostrvu na obali jezera Sevan, Sevanavank je sagrađen u 9. veku — s tim što je sve do 20. veka ovo sadašnje poluostrvo zapravo bilo ostrvo.

Naime, Staljin je u nekom trenutku započeo isušivanje jezera radi navodnjavanja Araratske ravnice, zbog čega je nivo vode opao za oko 20 metara, stvorivši prirodni put od ostrva do kopna i time pretvorivši ostrvo u poluostrvo.

Kompleks Sevanavank se nalazi na vrhu brdašca, do kojeg vodi par stotina stepenika, i sastoji se se iz dve veoma slične crkve — jedna je Surp Arakelots, što znači Sveti Apostoli, a druga je Surp Astvatsatsin, što znači Presveta Bogorodica.

Sa brdašca na kome se nalazi manastirski kompleks se naravno pruža veličanstven pogle na jezero Sevan, najveće jezero u Jermeniji (a i na Kavkazu) koje se nalazi na 1,900 metara nadmorkse visine.

Naš savet — nikako nemojte da propustite odlazak do Sevanavanka ako se nađete u Jermeniji!

Posle obilaska manastirskog kompleksa smo otišli u gradić Dilidžan, popularno odmaralište usred istoimenog nacionalnog parka. Zbog izvanredne prirodne lepote, Dilidžan se često naziva Jermenskom Švajcarskom — a gradić je još poznat po tome što u njemu žive i stvaraju mnogobrojni jermenski umetnici.

Pošto smo Dilidžan obilazili u sklopu ture, u gradiću nismo imali puno vremena, ali ako ne posećujete ovo odmaralište da biste zapravo odmarali, pola sata-sat je sasvim dovoljno za najbitnija mesta.

U scru Dilidžana nalazi se ulica Šarambejan, koja je zadržala originalni izgled i u kojoj se nalazi par radionica i galerija. U gradiću se još nalazi nekoliko muzeja, memorijala i tradicionalnih restorana.

Nakon kraćeg zadržavanja u Dilidžanu smo se uputili u obližnji restoran na ručak, posle čega smo otišli u još jedan važan manastir, Gošavank. Ovaj manastirski kompleks potiče iz 12. ili 13. veka, a ime je dobio po osnivaču Mhitaru Gosu, uglednom jermenskom pravniku i piscu.

Kompleks Gošavank obuhvata nekoliko crkava, kapela, biblioteku i školu. Ove građevine su primeri klasične jermenske arhitekture sa detaljima koji odražavaju umetničku veštinu graditelja toga doba. Posebno se ističe ukrašavanje kamena na fasadama, koje uključuje fine rezbarije i detaljne ornamente.

Jedan od najimpresivnijih aspekata manastira Gošavank je hačkar (krst iskesan u kamenu) poznat po imenu Aseghnagorts. Ovaj hačkar smatra se jednim od najlepših primeraka ove specifične umetničke forme u Jermeniji. Delo je majstora Pavgosa, izrađeno 1291. godine, i poznato je po izuzetno složenim rezbarijama koje prikazuju krst okružen detaljnim ukrasima i geometrijskim motivima.

Zadnja stanica na ovom dnevnom izletu je bio još jedan manastir — Hagarcin, podignut između 10. i 13. veka, čije ime znači igra orlova jer su se prema legendi iznad mesta na kome je sagrađen manastir često viđali orlovi. Kao i Gošavank kompleks, i Hagarcin se sastoji iz nekoliko crkava, a u sklopu imanja se nalazi i refektorijum (dvorana za ručavanje).

Inače, iako manastir izgleda drevno, čitav kompleks je zapravo nedavno renoviran — i to zahvaljujući velikodušnoj donaciji šeika Sultana bin Mohameda al Kasimija, vladara Šardže, jednog od 7 emirata Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Sa posetom ovom kompleksu smo završili obilazak manastira u sklopu ove dnevne ture, nakon čega smo se vratili u Jerevan! To bi bilo to za ovaj putopis. Ako imate neko pitanje ili komentar, pišite nam u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!