Šta treba znati pre putovanja u Gruziju

U zadnjih nekoliko godina, Gruzija je postala jedna od popularnijih destinacija za putnike iz naših krajeva — bez obzira na to da li čitate blogove, grupe na društvenim mrežama ili forume, iskustva turista koji su posetili ovu transkontinentalnu zemlju na (ne tako) dalekom Kavkazu su više nego pozitivna.

Podstaknuti ovim skoro-pa-hvalospevima, naravno da smo i mi jedva čekali da odemo u Gruziju (i Jermeniju). Kad još na to dodamo da smo pre par godina bili u Azerbejdžanu — jedno od najdražih putovanja do sada — jasno je da smo imali baš velika očekivanja od daleko posećenije Gruzije.

Odmah možemo da kažemo da svakako nismo ostali razočarani (daleko od toga). Ali smo, verovatno baš zbog tih silnih hvalospeva, možda imali prevelika očekivanja od zemlje koja je ipak u razvoju, sa nestabilnom geo-političkom situacijom, u kojoj je prosečna plata samo nekih 400 USD mesečno.

Da smo u Gruziju otišli sa minimumom „predznanja”, kao kad smo putovali u Azerbejdžan ili Uzbekistan, verovatno sada ne bismo mogli da sakrijemo oduševljenje.

Ovako, Gruzija nam se malo po malo uvlačila pod kožu, postajući nam draža i lepša svakim novim danom, prvo još na samom putu, dok smo obilazili nove delove i glavnog grada a i čitave zemlje, a onda i nakon povratka kući, kada su se mnogobrojni utisci slegli i kada smo one tuđe priče mogli u potpunosti da zamenimo našim.

Neka mesta su nas ostavila bez daha a neka su nas razočarala, povremeno smo bili oduševljeni a ponekad smo se i nervirali, hrana i vino su nas kupili za sva vremena, ali su nas cene neprijatno iznenadile, Gruzini su srdačni i prijateljski nastrojeni, ali smo razočarani brojem (i stanjem) pasa lutalica u zemlji. Kao i život — i sve u životu — ni u Gruziji nisu stvari crno-bele. I, makar što se nas tiče, to je sasvim okej.

Evo šta treba znati pre putovanja u Gruziju.

Dobrodošli u Sakartvelo!

Prvo i pre svega, ako pričate sa bilo kojim Gruzinom, apsolutno svaki će vam reći da ime njihove države nije Gruzija (ili Georgia) — nego Sakartvelo, što znači zemlja Kartvela.

Sakartvelo je dakle domaći naziv za Gruziju na gruzijskom jeziku, a poreklo imena dolazi od drevnog regiona Kartli, koji je bio središte stare Iberijske kraljevine, političko i kulturno srce stare Gruzije oko koje su se formirali temelji današnje države.

Što se tiče imena Georgia koje se koristi pre svega u engleskom jeziku, postoji nekoliko teorija o poreklu ovog naziva.

Jedna teorija je da dolazi od grčke reči za zemljoradnika, što ima smisla s obzirom na dugačku i bogatu tradiciju poljoprivrede — i vinogradarstva — u Gruziji.

Druga teorija povezuje ime Georgia sa Svetim Đorđem, koji je bio veoma poštovan i popularan tokom srednjeg veka u zemlji.

Treća teorija kaže da ime Georgia potiče od persijske reči za vuka ili zemlju vukova, a na osnovu ove teorije, slovenski jezici su usvojili koren ove persijske reči u svom nazivu za Sakartvelo, odnosno Gruziju.

Inače, Gruzini vredno rade na tome da zamene (rusku) verziju svog imena, Gruzija, sa Georgia. Izrael, Japan i Južna Koreja su zvanično promenile ime države u varijante koje vuku poreklo od Georgia, a ne Gruzija, a Litvanija je prva zemlja na svetu koja je prihvatila ime Sakartvelo.

Ako vam sve ovo zvuči konfuzno, niste jedini! Možemo dodatno da zakomplikujemo stvari tako što ćemo podeliti jermensko ime za Gruziju, Vrastan, koje isto vuče poreklo od persijske reči za zemlju vukova, ili ime kojim preteržno muslimanske zemlje nazivaju Gruziju, Gurdžistan.

A da stvari budu još gore — Georgia je takođe jedna od 50 američkih saveznih država, tako da ako nekom Amerikancu kažete da idete u Gruziju na engleskom, možete da budete sigurni da će misliti da idete u SAD.

Evropa ili Azija? I kakve veze ima religija s tim?

Smeštena na Kavkazu, Gruzija se graniči sa Rusijom, Jermenijom, Azerbejdžanom i Turskom, a na zapadu izlazi na Crno more. Zbog svog geografskog položaja, na granici između Evrope i Azije, neko će reći da je Gruzija evropska zemlja — a neko će tvrditi da je azijska. Iako ni nas dvoje ne možemo da se složimo oko ovog kompleksnog pitanja, niko ne može da ospori da Gruzija kulturološki pripada Evropi (zbog čega smo je i mi svrstali pod evropske zemlje na blogu).

Jedan od glavnih razloga zašto je Gruzija kulturološki mnogo bliža Evropi nego Aziji je — religija. Naime, Gruzini su proglasili hrišćanstvo zvaničnom religijom još u prvoj polovini 4. veka, među prvima na svetu (Jermeni su prvi, svega par decenija ranije).

Kao što verovatno znate, Gruzini su pravoslavni hrišćani, a od današnjih 83.4% pravoslavaca u zemlji, većina pripada Gruzijskoj pravoslavnoj crkvi, jednoj od najstarijih crkava na svetu koja je autokefalnost dobila u ranom srednjem veku, između 5. i 10. veka.

Još je bitno napomenuti da je religija igrala ključnu ulogu u unifikaciji gruzijskih plemena i teritorija. Naime, na teritoriji današnje Gruzije je u prošlosti postojalo nekoliko kraljevstva, uključujući već spomenuto Iberijsko kraljevstvo i kraljevstvo Kolhida, poznato i kao mitsko mesto iz grčke legende o Zlatnom runu i Argonautima, a usvajanje hrišćanstva je bio presudan korak u izgradnji i očuvanju nacionalnog identiteta.

Crkva je pomogla i u očuvanju gruzijskog jezika i pisma (koje je nastalo zbog usvajanja hrišćanstva i prvi put korišćeno za prevod Biblije na lokalni jezik u 5. veku), čime se dodatno učvršćivalo kulturno jedinstvo i pospešivao kulturni i intelektualni razvoj zemlje.

Religija je tokom vekova ostala centralni deo gruzijskog identiteta, čak i tokom dugačkih perioda stranih okupacija. A kada smo već kod toga, ovde se treba osvrnuti na (relativno) noviju gruzijsku istoriju — počev od 19. veka, kada na pozornicu stupaju Rusi.

Odnosi sa Rusijom

Uprkos tome što je Gruzija krajem 18. veka bila pod protektoratom Rusije, kada su zemlju 1795. godine napali Iranci, Rusi nisu pritekli u pomoć — umesto toga su par godina kasnije, 1801. godine aneksirali Gruziju i ukinuli Gruzijsku pravoslavnu crkvu.

Nakon aneksije, usledile su brojne administrativne promene koje su imale za cilj integraciju Gruzije u Rusko carstvo. Ruska vlada je uvela svoje zakone, administrativne sisteme i vojnu upravu. Jedan od aspekata ruske vladavine bila je rusifikacija, proces kojim se pokušalo smanjiti uticaj gruzijskog jezika i kulture, favorizujući ruski jezik i kulturu.

Preko 100 godina kasnije, nakon Ruske revolucije 1917. godine, Gruzija je dobila nezavisnost — ali samo na kratko jer je Crvena armija ušla u Gruziju 1921. godine, zvanično je aneksirajući Sovjetskom Savezu 1922. godine (uprkos tome što je Rusija priznala Gruziju kao nezavisnu zemlju par godina ranije).

Skoro 70 godina kasnije, 9. aprila 1991. godine, Gruzija je opet proglasila nezavisnost, postavši time prva ne-baltička republika u Sovjetskom Savezu koja se otcepila. Nažalost, ni ovo nije bio kraj gruzijskim mukama jer je ubrzo u zemlji počeo građanski rat koji je doveo do de facto nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije (uz podršku Rusije).

U narednim godinama, odnosi između Gruzije i Rusije su postajali sve gori. Gruzija je težila da povrati kontrolu nad Abhazijom i Južnom Osetijom, dok je Rusija nastavila da jača svoje veze sa separatistima. Situacija je dodatno zaoštrena gruzijskim težnjama ka integraciji u NATO i Evropsku uniju, što (je) Rusija smatra(la) pretnjom svojim interesima u regionu.

Situacija je kulminirala Rusko-gruzijskim ratom 2008. godine. Sukob je trajao samo 5 dana, ali je veliki broj ljudi bio raseljen. Nakon rata, Rusija je zvanično priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, što je dodatno pogoršalo odnose s Gruzijom, a Gruzija je prekinula diplomatske odnose sa Rusijom.

A kakva je situacija danas?

Rusija i Gruzija su u međuvremenu normalizovale odnose (koliko je to moguće), a od početka rata u Ukraijini je u Gruziju došlo jako mnogo Rusa — što onih koji su samo u prolazu, što onih koji su ostali da žive u zemlji. Osim toga, veliki broj Rusa posećuje Gruziju turistički, jačajući turizam u zemlji, ali s druge strane su sa dolaskom Rusa skočile cene maltene svega, što se običnom narodu ni malo ne dopada.

Apsolutno svi Gruzini pričaju ruski i nema šanse da odete na turu na kojoj neće biti Rusa, ali većina lokalaca sa kojima smo pričali nisu baš neki fanovi Rusa, što je skroz razumljivo. Jedan taksista nam je, nemajući pojma odakle smo i da li smo mi Rusi, odmah rekao kako mrzi Ruse, ali smo prisustvovali i situaciji (nije početak vica!) gde su Rusi nazdravljali sa Gruzinom, Nemcem, Holanđaninom i Srbinom — gde drugde ovo može da se desi nego u Gruziji!

Kakve je politička i bezbednosna situacija u Gruziji?

Prvo kratak odgovor — mi se ni u jednom jedinom trenutku nismo osećali nebezbedno u Gruziji.

Nismo se osećali nebezbedno čak ni kada smo se, nakon povratka sa jednog dnevnog izleta, u Tbilisiju našli u sred masovnog protesta protiv novog pro-ruskog zakona o stranim agentima, tj. plaćenicima (da, ozbiljno).

Zapravo, protesti protiv ovog zakona su se održavali svakog dana tokom našeg boravka u Gruziji — i to veoma blizu našeg apartmana — i zaista se ama baš nijednom nismo osetili ni na koji način ugroženi ili uplašeni. Ako ništa, navijali smo za hiljade i hiljade Gruzina koji su izašli na ulice da se bore za sebe!

Protesti na stranu, Gruzija je jedna od najbezbednijih zemalja u kojima smo bili. Iako mnogi delovi Tbilisija izgledaju napušteno i oronulo, ne postoji deo grada gde ne smete da odete u bilo koje doba dana ili noći. Niko nas nije ni loše pogledao u Gruziji, a najveća neprijatnost koja nam se desila je što nismo mogli da spavamo za vikend od preglasne muzike u okolini.

Dakle, ako idete u Gruziju, samo se ponašajte kako biste i kod kuće — čuvajte sebe i svoje stvari — i sve će biti okej.

S druge strane, ne možemo da ignorišemo nestabilnu političku situaciju u zemlji (i jačanje ruskog uticaja) — a ni u regionu. Nažalost, živimo u veoma turbulentnim vremenima, i nikad se ne zna kad može doći do nekih sukoba ili tenzija, pogotovo u regijama u kojima su se već (ne tako davno) dešavali sukobi.

Cene u Gruziji — koliko nas je koštalo ovo putovanje?

Da budemo iskreni, očekivali smo da će Gruzija da bude jedna od (naj)jeftinijih zemalja koje smo posetili — ali se ispostavilo da su cene veoma slične onima u Evropi! Već smo rekli da je jako mnogo Rusa došlo i prošlo kroz Gruziju. Ovo je — uostalom, kao i kod nas — povećalo cene nekretnina, namirnica i manje više svega ostalog.

Sledi pregled naših troškova u Gruziji (i Jermeniji pošto smo na ovom putovanju posetili obe zemlje).

Avio karte smo platili sve ukupno 660 EUR (karte za 2 osobe + 1 čekirani prtljag od 23kg). Leteli smo Aegean-om do Tbilisija, a vraćali smo se iz Jerevana. U oba smera smo imali layover u Atini od skoro 7 sati (što nažalost nije dovoljno vremena da se ode do centra).

Apartman u centru Tbilisija smo platili 375 EUR, a apartman u centru Jerevana nas je izašao 260 EUR. Išli smo na ukupno 5 dnevnih izleta (4 u Gruziji) koje smo platili 340 EUR. Sve izlete smo bukirali preko Get Your Guide-a.

Na hranu, piće, taksi (odnosno Bolt u Gruziji i Yandex u Jermeniji) i suvenire smo potrošli 800 EUR, s tim da smo samo jednom u Tbilisiju seli u skuplji restoran — ovo zadovoljstvo nas je koštalo 90 EUR.

Na izletima smo jeli po lokalnim restoranima, koji su jeftiniji od onih u Tbilisiju, a sve ostale obroke smo spremali u apartmanu. Uzeli smo nekoliko suvenira, uključujući dve slike i jednu ukrasnu flašu, i na njih potrošili oko 120 EUR.

Naš total za ovo putovanje — 2,435 EUR. Ako računamo i hranu na aerodromu u Atini u povratku i parking na aerodromu, onda 2,500 EUR. Mnogo za Gruziju i Jermeniju!

Možda bismo prošli jeftinije da smo leteli iz Budimpešte u Kutaisi i možda smo mogli još negde da uštedimo, ali u principu, ako nećete da spavate u hostelima, računajte da trenutno treba 2,000+ EUR za dve osobe za 10 dana u Gruziji ili Gruziji i Jermeniji.

Praktične informacije o putovanju u Gruziju

• Državljanima Srbije nije potrebna viza za boravak do 365 dana u Gruziji!
• Zvanična valuta u Gruziji je gruzijski lari (GEL). Kartice se široko prihvataju u većim gradovima i turističkim centrima, ali je dobro imati i gotovinu za manje mesta i ruralne oblasti.
• Najbolje vreme za posetu je tokom proleća i rane jeseni. Leta mogu da budu pakleno vruća, a zime mogu da budu veoma hladne.

  

• Turistički radnici i mlađa populacija umeju da se sporazumevaju na engleskom, ali većina stanovništva priča samo gruzijski i ruski. Putovanje će vam biti mnogo lakše ako znate makar nešto ruskog!
• Vozači u Gruziji su…suicidalni? Šalu na stranu, Gruzini jako opasno i nesmotreno voze, a putevi im nisu u baš najboljem stanju. Ako planirate da iznajmite auto, putujete po zemlji lokalnim busevima ili maršutkama ili idete na dnevne ture mini-busevima, pripremite se na prilično ludačku vožnju!

  

• Žene moraju da pokriju kosu prilikom ulaska u verski objekat. Ukoliko nemate svoju maramu, možete da pozajmite na ulasku.
• Hrana je fenomenalna i savetujemo da probate lokalne klasike poput hačapurija i kinkalija (ni slučajno nemojte da jedete kinkali nožem i viljuškom — uvredićete lokalce). Ako volite vina, volećete i Gruziju!

  

• Taksisti će, kao i svugde, pokušati da vas prevare. Naš savet je da koristite Bolt dok ste u Tbilisiju (ne morate da povežete karticu) — ovo je ubedljivo najlakši način da se krećete po gradu. Plus, cene vožnji su zaista pristojne, pa očekujte da ćete za vožnju od 10 minuta platili 2-3 EUR.
• Po čitavoj zemlji ima baš mnogo pasa lutalica. Sigurno ima i mačaka, ali njih je teže primetiti. Mnogi psi su sterilisani i čipovani (prepoznaćete ih tako što su im uši obeležene), i o mnogima se sigurno brinu lokalci, ali je i dalje je jako tužno videti ih. Ako volite životinje, kupite hranu za pse i nahranite nekog.

Zanimljivosti o Gruziji — 10 stvari koje možda niste znali

1. Gruzija je jedna od najstarijih vinskih regija na svetu, sa tradicijom pravljenja vina koja seže više od 8,000 godina. Gruzini su slučajno otkrili da će se sok od grožđa zakopan u glinenoj posudi preko zime pretvoriti u vino na proleće, a ovaj tradicionalni način pripremanja vina je uvršten na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.
2. Gruzijski jezik pripada kartvelskoj porodici jezika i nema direktne veze sa drugim jezičkim grupama. Gruzijsko pismo ima više oblika — Asomtavruli, Nuskhuri i Mkhedruli — ali moderni Gruzini koriste samo poslednji. Preostala dva se koriste isključivo u Gruzijskoj pravoslavnoj crkvi.

   

3. Snimak Chakrulo, gruzijske narodne pesme koja se obično peva na festivalima i proslavama, poslat je u svemir na svemirskoj letelici Vojadžer 1977. godine. Ovo je jedna od samo 29 pesama uvrštenih na Vojadžerovu takozvanu Zlatnu ploču.
4. Gruzija je dosegla vrhunac moći pod kraljicom (u to vreme je imala titulu kralja) Tamar, koja je vladala zemljom krajem 12. i početkom 13. veka. Osim što je Tamar proširila granice Gruzije, ona je takođe aktivno podržavala razvoj kulture, umetnosti i religije.
5. Jedan od najvećih gruzijskih pesnika je srednjovekovni pesnik Šota Rustaveli po kome se sada zovu aerodrom i glavna ulica u Tbilisiju.
6. U Gruziji se veruje da je gost dar od Boga. Kada se organizuje supra (tradicionalna gruzijska gozba), tamade (onaj koji nazdravlja) će se pobrinuti da budete dobro nahranjeni i zabavljeni. Živeli na gruzijskom se kaže gaumarjos.

   

7. Gruzija se nalazila na nekadašnjem Putu svile. Ovaj drevni trgovački put povezivao je Aziju sa Mediteranom, prolazeći kroz mnoge regije, uključujući teritoriju današnje Gruzije. Zbog svog geografskog položaja, Gruzija je služila kao ključna tranzitna tačka između Evrope i Azije.
8. Gruzija ima čak 12 klimatskih zona, koje variraju od subtropske i polu-pustinjeske do alpske!
9. Staljin je rođen u Gruziji, u gradu Gori, u kome se danas nalazi njegov muzej. U muzeju je, između ostalog, izložena Staljinova posmrtna maska, a odmah pored se nalazi i njegova rodna kuća.

   

10. Gruzija je do nedavno imala veoma stroge zakone u vezi sa upotrebom bilo kakve droge, uključujući marihuanu. Aktivisti za ljudska prava su kritikovali oštre kazne koje su davane prestupnicima, nakon čega je Ustavni sud Gruzije legalizovao marihuanu, čime je Gruzija postala jedna od prvih zemalja na svetu u kojoj je dozvoljeno koristiti kanabis.
11. Bonus. Na gruzijskom mama znači otac, a deda znači mama. 🙂

    

To bi bilo to! Ako ste već bili u Gruziji, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!