Pretorija — vodič kroz zloglasnu prestonicu Južnoafričke Republike

Smeštena u severnom delu provincije Gauteng, Pretorija je jedan od tri glavna grada Južnoafričke Republike koja služi kao njen administrativni centar.

Dobivši ime po vođi Vortrekera Andriesu Pretoriusu koji je odigrao bitnu ulogu u stvaranju Južnoafričke Republike, Pretorija sada nosi još jedno ime — Tshwane, po Zulu vođi koji je osnovao plemensku naseobinu u toj oblasti u 18. veku.

Administrativna prestonica zemlje je takođe poznata kao Grad džakarandi, po džakaranda drveću koje cveta u proleće i oboji čitav grad u ljubičastu boju.

Moj prvi dodir sa Afrikom bila je Pretorija, gde sam provela više od 2 nedelje. Saznavši za moje planove da otputujem u Južnoafričku Republiku, većina bliskih ljudi je bila zabrinuta — ipak, ova daleka zemlja na samom kraju afričkog kontinenta važi za jednu od najopasnijih zemalja u čitavom svetu.

Nakon preko 20 dana provedenih u Južnoafričkoj Republici, jedino što mogu sa sigurnošću da kažem jeste da bih propustila mnogo da nisam otišla i da se nadam da ću se nekad vratiti.

Međutim, daleko od toga da je sve idealno u Pretoriji ili u drugim delovima Južnoafričke Republike.

Šta treba znati pre putovanja u Pretoriju

Već sam naširoko pričala o tome šta treba znati pre putovanja u Južnoafričku Republiku, što naravno važi i za samu Pretoriju, ali ovde ću se fokusirati isključivo na ono što je na mene ostavilo najveći utisak u Gradu džakarandi.

Za početak, obilazak Pretorije nije poput obilaska nijednog grada u kome sam do sad bila. Naime, usled velike stope kriminala i nasilja, Pretorija se smatra jednim od 10 najopasnijih gradova na planeti, zajedno sa Johanesburgom i Durbanom. Zbog ovakve zloglasne reputacije, u Pretoriji nije preporučljivo šetati, lutati od jedne do druge znamenitosti ili izlaziti u grad nakon zalaska sunca.

Naravno, i ja sam mislila da je sve ovo preterivanje — ali nažalost nije. Tokom obilaska grada — vožnje kolima do određene atrakcije i brzinskog ili ležernijeg razgledanja u zavisnosti od toga da li je atrakcija na otvorenom ili ne — samo sam jednom videla belca kako šeta.

Moram i da napomenem da je taj belac, kao i mnogi drugi koje sam sretala, uglavnom po tržnim centrima, bio bos. Hodanje napolju bez obuće je izgleda normalno međ Afrikanerima, iskreno nemam pojma zašto.

U svakom slučaju, belci uglavnom uzbegavaju da šetaju po Pretoriji, pogotovo po centru. Gde god da idu, idu kolima, bez obzira na udaljenost. A kada idu kolima, onda uzimaju neke druge mere predostrožnosti, poput zaključavanja vrata i prozora u toku vožnje i držanja svih stvari ili u gepeku ili ispod sedišta.

Imućniji Južnoafrikanci žive u velelepnim kućama poput onih koje možete da vidite u holivudskim filmovima — i troše mnogo novca na razne bezbednosne sisteme.

Poput drugih kuća u boljim naseljima, i kućica u kojoj sam ja bila tokom boravka u Pretoriji je bila opasana električnom žicom i imala čuvara 24/7. Unutar same kućice su svi prozori i vrata imali rešetke, a na ulasku u spavaću sobu se nalazio taster za paniku.

Moram da priznam da se ja nisam osećala nesigurno u Pretoriji, ali mi takođe nije bilo svejedno kada se alarm oglasio prvi put oko 10 sati uveče. Oglašavao se kasnije još par puta — da li je bila greška u sistemu ili nešto drugo, ne znam, ali nam se svakako ništa loše nije desilo.

Što se tiče izlazaka noću, ljudi izlaze, ali idu u restorane ili pozorište ili gde god kolima. Par puta sam se kolima vraćala u svoju kućicu uveče — i osim drugih automobila — stvarno napolju nije bilo žive duše, poput scena iz apokaliptičnih filmova.

Još jedna stvar koju je bitno znati jeste da gradski prevoz ne postoji u Pretoriji, tako da vam treba auto za odlazak do bilo kojeg mesta u samom gradu ili okolini. Ili možete da iznajmite vozilo ili da idete u obilazak u okviru veće grupe ili da jednostavno koristite Uber, koji je em sigurna em najjeftinija opcija.

Šta videti u Pretoriji

Da budem sasvim iskrena, Pretorija me nije oduševila, možda i zbog toga što mi kretanje jeste bilo donekle ograničeno, možda i što stvarno nema bog zna šta da se vidi u gradu. Ipak, ako vas put nanese u Južnoafričku Republiku, savetujem da odvojite dan ili dva za Grad džakarandi, pogotovo ako ste u zemlji na proleće.

Evo top 5 stvari koje ne treba propustiti u Pretoriji

1. Zgrada Unije

Zgrada Unije je jedno od najbitnijih mesta u zemlji i najpopularnija atrakcija u Pretoriji. Osim što ovde zaseda južnoafrički parlament, u kompleksu se nalaze i kancelarije predsednika.

Kompleks je podignut na najvišoj tački u Pretoriji, tako da se može videti sa skoro svih mesta u gradu. Izuzev impozantne zgrade koja se sastoji iz dva spojena krila, predstavljajući uniju ovog duboko podeljenog naroda, kompleks čini i prelepa bašta u kojoj je smeštena statua Nelsona Mandele, koji je ovde održao svoj inaguracioni govor

2. Vortreker spomenik

Vortreker spomenik je podignut u čast Vortrekera (Boera, prvih evropskih doseljenika u Kejpu) koji su napustili Kejp koloniju sredinom 19. veka, pošavši na dugačak put preko zemlje jer nisu želeli da žive pod vladavinom britanskih kolonijalista.

Ovaj spomenik se nalazi na brdu koje nadgleda Pretoriju, u sred istoimenog prirodnog rezervata. Unutar spomenika je smeštena Hala heroja koja prikazuje migraciju Boera, poznatu kao Veliki put. Ovde se nalaze i mnogi predmeti koji su pripadali Vortrekerima, tapiserije, istorijske zastave i drugi artefakti iz tog doba. Možete se popeti i na vrh spomenika, odakle se pružaju neverovatni pogledi na Pretoriju.

Nedaleko od spomenika se nalazi i Park slobode, memorijal poginulima u Jožnoafričkim ratovima, Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu i tokom aparthejda.

3. Crkveni trg

Najlepše mesto u gradu, Crkveni trg se nalazi u samom srcu Pretorije. Odlukom osnivača Pretorije, ovaj trg se prvobitno koristio kao pijaca, da bi kasnije dobio naziv po crkvenim zgradama koje su bile smeštene u samom centru trga u 19. i početkom 20. veka. Sada se u sredini trga nalazi spomenik Polu Krugeru, nekadašnjem boerskom vođi i predsedniku Južnoafričke Republike.

Danas ovaj prelepi (i nažalost nebezbedni) trg okružuju Palata pravde, pozorište, pošta i još nekoliko impozantnih zgrada. U Palati pravde se odigralo jedno od najpoznatijih suđenja u istoriji Južnoafričke Republike — Rivonia suđenje tokom kojeg su Nelson Mandela i drugi članovi Afričkog nacionalnog kongresa osuđeni za veleizdaju.

4. Krugerova kuća

Nedaleko od Crkvenog trga se nalazi Krugerova kuća, muzej posvećen Polu Krugeru, predsedniku zemlje iz 19. veka koji je bio poznat po svojim naporima da oslobodi Južnoafričku Republiku od britanske vladavine tokom Drugog boerskog rata.

U ovoj viktorijanskoj kući u kojoj je Kruger živeo sa svojom drugom ženom pre nego što je proteran u Evropu se nalazi originalan nameštaj i drugi predmeti iz tog perioda. Zanimljivo je napomenuti da je u izgradnji kuće korišćeno mleko umesto vode jer je cement tada bio jako lošeg kvaliteta. Kuća Pola Krugera je jedna od prvih kuća u Pretoriji koja je imala i struju i telefon.

Ako baš volite viktorijanske kuće, možete da posetite i Melroz kuću, u kojoj je potpisan mirovni sporazum između Boera i Britanaca, označivši kraj Drugog boerskog rata.

5. Afrička pijaca

U Pretoriji na više mesta možete da kupite autentične afričke suvenire, ali je ubedljivo najbolje mesto za šoping Capital Craft pijaca. Ovde se prodaje sve od raznih rukotvorina, maski i nojevih jaja do raznobojnih haljina, stolnjaka i slika. Na pijaci se mogu naći i noževi i drugo oružje, burići za piva, bubnjevi i drugi instrumenti.

Pijacu u principu posećuju samo stranci, tako da su i cene malo jače, ali uvek možete da probate da spustite cenu cenkanjem, pogotovo ako na jednom mestu uzimate više stvari. Osim suvenira i predmeta za kuću, u okviru pijace je smeštena i odlična pivnica gde možete probati preko 30 afričih kraft piva.

Ukoliko imate još vremena za šoping, možete da obiđete dva tržna centra, Brooklyn Mall i Menlyn Park, koji je inače i najveći tržni centar na čitavom kontinentu.

Šta videti u okolini Pretorije

U okolini Pretorije i susednog Johanesburga se nalazi još nekoliko znamenitosti i atrakcija koje nikako ne treba propustiti. Evo šta je na mene ostavilo najveći utisak.

1. Pilanesberg

Udaljen oko 2 sata kolima od Pretorije, Pilanesberg je nacionalni park i rezervat divljači gde možete da vidite afričku veliku petorku (lav, leopard, slon, nosorog i afrički bizon) i još mnoge druge divlje životinje poput žirafa, zebri i gnuova.

Poseta Africi je zaista nepotpuna bez odlaska na safari — a ukoliko nemate dovoljno vremena da otputujete u Kruger, jedan od najvećih i najpoznatijih rezervata divljači u Africi koji se graniči sa Zimbabveom i Mozambikom, Pilanesberg je i više nego sjajna alternativa.

Ovde možete doći sami ili u okviru grupe, voziti se kroz park sopstvenim kolima ili safari vozilom, doći na tročasni safari ili ostati nekoliko dana i noćiti u okviru rezervata. Svakako preporučujem da idete u obilazak parka sa rendžerom jer su tako i mnogo veće šanse da vidite veliku petorku.

Nažalost, kao i mnogi drugi, ni ja nisam videla leoparda u divljini, ali zato jesam krdo od preko 80 veličanstvenih slonova, porodicu nosoroga i lavove kako jedu, plus žirafe, zebre, antilope i gnuove. Za ljubitelje životinja, ovo je neprocenljivo iskustvo — i savetujem da provedete u parku što više vremena možete.

S obzirom na to da je Pilanesberg dom divljim životinjama, pratite sva uputstva koja dobijete od radnika u parku, nemojte ni slučajno izlaziti iz vozila nigde osim na jasno obeleženim mestima (kafić u sklopu rezervata) i nemojte uznemiravati životinje ni na koji način. Ako poštujete pravila, nema razloga da budete zabrinuti za bezbednosti — i možete biti sigurni da ćete se provesti fenomenalno!

Ukoliko ne vidite lavove ili želite da ih vidite izbliza, možete da odete u jedan od nekoliko utočišta za ove velike mačke. Ja sam bila u jednom odličnom parku u kome ima nešto preko 10 lavova, uključujući i par belih lavova. Turisti ih obilaze u zatvorenim safari vozilima sa rešetkama — mada u park možete ući i svojim vozilom. Iza safari vozila u kome sam bila je bio kombi prepun Indijaca koji su toliko fotkali lavove da je jednom čoveku telefon ispao — te ubrzo postao nova igračka jednoj prelepoj lavici.

2. Centar za geparde En Van Dajk

Još jedno prelepo mesto kojim će se oduševiti ljubitelji životinja, pogotovo mačkoljupci, En Van Dajk centar za geparde je osnovan početkom 70ih godina prošlog veka kao centar za razmnožavanje ovih divnih divljih mačaka.

Krajem 1960ih, jedan farmer je ubio ženku geparda i njena dva mladunčeta doneo En i Džefriju Van Dajku, čija porodica je držala farmu kokošaka. Ubrzo su radnici zoološkog vrta iz Pretorije došli i oduzeli En i njenom bratu geparde. Oduševljeni ovim macama, Van Dajkovi su želeli da nađu način da ih legalno čuvaju.

Otivši na razgovor sa direktorom zoo vrta u Pretoriji, oni su saznali da su gepardi ugrožene životinje i da se, osim toga što gube prirodno stanište, jako teško razmnožavaju u zatočeništvu. Dogovor između Van Dajkovih i direktora zoo vrta je ubrzo postignut, označivši početak centra za očuvanje geparda.

Nakon isteka ugovora sa zoo vrtom i smrti njenog brata Džefrija, En je odlučila da iskoristi novac od prodaje farme da nastavi konzervaciju geparda. U to neko vreme je počela da nudi i organizovane obilaske centra i da edukuje javnost o divljim mačkama.

Na početku projekta, u Južnoafričkoj Republici je bilo svega 700 geparda. U ovom centru se do danas rodilo preko 800 mladunaca i sredinom 80ih godina je gepard skinut sa liste ugroženih životinja u Južnoafričkoj Republici. Vremenom, centar je počeo da radi na očuvanju i drugih ugroženih vrsta, uključujući afričkog divljeg psa, smeđe hijene i Kejp lešinara.

Geparde i ostale životinje u centru možete videti tokom organizovane ture safari vozilom — a ukoliko vas posebno zanimaju gepardi, tri puta nedeljno možete da dođete i da gledate ove divlje mace kako trče. Ako dodatno želite da podržite centar, možete i da usvojite geparda (donirate nešto novca za veterinarske i druge troškove). Ja sam usvojila jednog lepotana od 10ak godina koji je bio previše lenj da lovi kada je pušten na slobodu pa je vraćen u centar, gde sada uživa sa svojim bratom.

3. Lesedi

Lesedi kulturno naselje je jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija u zemlji koja posetiocima daje priliku da se bliže upoznaju sa afričkom kulturom. Ovde možete naučiti više o Yulu, Ksosa, Pedi, Ndebele i Basoto plemenima, uključujući kako žive, kako se oblače i po čemu su poznati.

U naselju postoji nekoliko odvojenih delova koji prikazuju tipične zajednice ovih plemena. Kako idete kroz naselje, vodič priča priču o svakom plemenu i kulturi i tradiciji ljudi koji mu pripadaju. Na kraju ture posetioci odlaze u omanji amfiteatar gde gledaju izvođenje mnogih tradicionalnih plesova.

U Lesediju se takođe nalaze i kafić, restoran i nekoliko prodavnica gde možete da kupite mnoštvo autentičnih suvenira. Posetioci mogu da obiđu naselje u sklopu dvočasovne ture ili da prespavaju u jednoj od koliba sređenoj za turiste.

Iako svugde na netu možete pročitati da ljudi u naselju nisu glumci i da zaista tako žive, sve ono što sam videla u Lesediju zaista više liči na uvežbani nastup jedne dobre glumačke trupe nego na obilazak plemenskih zajednica.

Naravno, ovo nije ništa loše — istina je da je upravo devojka koja nam je bila vodič kroz selo doprinela odličnoj atmosferi i učinila da se svi posetioci osećaju i više nego prijatno. Uprkos tome što je ovo naselje podignuto zaista samo da bi privlačilo turiste, ako niste pre imali prilike da se susretnete sa kulturom afričkih plemena i želite da znate više o njihovom načinu života, Lesedi je mesto koje treba da posetite.

Inače, u neposrednoj blizini Lesedija se nalazi i Hartbesport, nekoliko popularnih odmarališta smeštenih oko istoimene brane. Ovde ima mnogo slatkih kafića i restorana, kao i par atrakcija poput utočišta za slonove, zmijskog parka i afričke pijace.

4. Kolevka čovečanstva

Kolevka čovečanstva je paleoantropološki lokalitet koji se prostire na 470 km2 i sastoji iz kompleksa krečnjačkih pećina. Ovde je pronađeno oko 40% svih fosila ljudskih predaka na svetu, poduprvši teoriju da su ljudi nastali u Africi.

Sve je počelo 1924. godine kada je na ovom području pronađena sada već čuvena lobanja nazvana Dete iz Taunga. Lobanja je prvi ikada pronađeni fosil Australopithecus africanus, izumrle vrste hominida koja je živela pre 2,5-3,5 miliona godina!

Paleontolog Rejmond Dart je bio ubeđen da je Dete iz Taunga hodalo uspravno, tvrdivši da je ova vrsta hominida karika koja nedostaje između čoveka i majmuna. Dve decenije kasnije je pronađena karlica još jednog hominida, potvrdivši teoriju da Australopithecus africanus jesu hodali uspravno.

Narednih godina su naučnici našli još mnogo fosila u ovom području, od izumrlih divljih mačaka pa sve do novootkrivene vrste hominina, Homo naledi.

Imajući u vidu veliki broj hominina pronađenih ovde, lokalitet je nazvan Kolevka čovečanstva i uvršten na UNESCO listu svetske baštine.

Od nekoliko pećina u području, najpoznatije su Sterkfontejn pećine, čiji deo je otvoren i za javnost. Ovde je pronađen skoro sasvim očuvan fosil lobanje pripadnika A. africanus, danas poznat kao gđa. Ples.

Osim pećine, na granici lokaliteta se nalazi Maropeng, zvanični centar za posetioce, čija interaktivna postavka vodi posetioce na evolucijsko putovanje od nastanka svemira pa sve do današnjeg dana.

Kada se uđe u Maropeng, posetioci se prvo voze čamcem preko veštačkog jezera. Ovo simbolično putovanje kroz utrobu planete vas vodi kroz 4 elementa, zemlju, vazduh, vatru i vodu, pa sve do interaktivne izložbe na kojoj možete da vidite fosilne ostatke i naučite više o evoluciji, kako se naš mozak razvijao i odakle su potekli jezici, sa kojim izazovima ćemo se susretati u budućnosti i još mnogo toga.

5. Rudnik dijamanata Kulinan

Nakon što je 1867. godine pronađen dijamant na obali reke Oranž, rudarstvo je postalo jedna od glavnih privrednih grana u Južnoafričkoj Republici. Neverovatno bogata dijamantima, zlatom i drugim mineralima, zemlja je ubrzo procvetala i postala jedna od najrazvijenijih država na kontinentu.

Imajući u vidu ulogu koju su dijamanti odigrali u razvoju privrede Južnoafričke Republike, ne čudi mnogo da je jedno od najposećenijih mesta u zemlji upravo rudnik dijamanata Kulinan.

Otvoren 1902. godine, Kulinan je čitav jedan vek bio poznat kao Premier, dobivši sadašnje ime na stogodišnjicu postojanja u čast Kulinan dijamanta, najvećeg sirovog dijamanta draguljarskog kvaliteta ikada pronađenog. Iskopan 1905. godine, ovaj čuveni dijamant je težio čitavih 3,106.75 karata.

Kulinan dijamant je dat engleskom kralju Evdardu VII na poklon i od njega su napravljena dva dijamanta koji se sada nalaze na britanskom skiptru i imperijalnoj kruni — kao i sedam manjih dijamanata koje je kraljica Elizabeta nasledila od kraljice Meri.

U Kulinan rudniku je pronađeno preko 750 dijamanata težih od 20 karata i preko jedne četvrtine svih svetskih dijamanta težih od 400 karata.

Posetioci mogu da obiđu rudnik u sklopu organizovane ture i vide kop, mašineriju koja se koristi za iskopavanje dijamanata i sve ostalo što se nalazi u okviru jednog rudnika (o čemu iskreno nemam pojma čak ni posle obilaska Kulinana). Rudnik se obilazi u vozilu i svi posetioci moraju da nose šlemove tokom cele ture.

Po završetku ture kroz rudnik, posetioci imaju priliku da vide i kupe dijamante iz Kulinana.

Bogata prirodnim bogatstvima, mineralnim resursima i životinjskim svetom, sa šarenolikim kulturnim nasleđem i srdačnim ljudima, Južnoafrička Republika je jedna prelepa zemlja koja retko koga može da ostavi ravnodušnim. Ako odlučite da je posetite uprkos rasnim problemima i lošoj reputaciji, verujem da ćete se i vi u nju zaljubiti.

Ukoliko imate neka pitanja u vezi sa putovanjem u Južnoafričku Republiku, slobodno ostavite komentar ispod teksta. Ako vam se dopada naš sajt, zapratite nas na Instragram profilu. Hvala na čitanju!