Antverpen — više od dijamanata, mode i dobre hrane

Prestonica istoimene pokrajine, Antverpen je drugi najnaseljeniji grad u Belgiji — i izuzev bajkovitog Briža, najlepši grad ove male zapadnoevropske kraljevine.

Na samo 40 kilometara od Brisela i 15 kilometara od holandske granice, Antvepen je smešten na obali reke Šelda i nadaleko poznat kao jedan od najvažnijih lučkih gradova na svetu. Gradska luka Antverpena je druga najveća luka u Evopi, odmah iza Roterdama.

Imajući u vidu njegov izuzetno povoljan geografski položaj, nimalo ne čudi što je Antverpen vekovima bio jedan od najznačajnijih evropskih gradova.

Antverpen je doživeo najveći ekonomski procvat u 16. veku zahvaljujući proizvodnji i trgovini šećerom. Uporedo sa ekspanzijom ove industrije, u gradu se razvijala i veoma efikasna berza koja je privlačila bogate bankare iz cele Evrope. Smatra se da je Antverpen u to doba bio centar međunarodne ekonomije i najbogatiji grad starog kontinenta.

U 16. veku, Antverpen je postao svetski poznat i po proizvodnji dijamanata, nakon što je jedan flamanski juvelir izumeo novu alatku za poliranje dijamanata. U gradu se danas nalazi najveća dijamanstka četvrt na svetu sa 380 radionica.

Antverpen je izgubio svoju poziciju na svetskoj ekonomskoj mapi kada je u drugoj polovini 16. veka počeo Osamdesetogodišnji rat (Holandska revolucija) — a njegovo mesto je zauzeo Amsterdam. Grad je takođe pretrpeo znatnu štetu tokom oba svetska rata, pogotovo kada su nacisti pokušali da unište gradsku luku krajem Drugog svetskog rata.

Antverpen je danas veliki kulturni i trgovački centar — i grad koji svakako treba da posetite ako se nađete u Belgiji.

Šta videti u Antverpenu

S obzirom na to da je Belgija prilično mala zemlja, do Antverpena je lako doći iz bilo kog većeg grada, posebno ako se odlučite da putujete izuzetno efikasnom belgijskom železnicom.

Još jedan razlog zašto treba doći u Antverpen vozom jeste što se u ovom gradu nalazi jedna od najlepših železničkih stanica na svetu.

Izgrađena između 1895. i 1905. godine kao zamena za stari terminal koji se nalazio na istom mestu, Antverpen Central izgleda kao sve osim železnička stanica. Nadvijena velikom kupolom, zgrada stanice je toliko lepa da se neretko u njoj izlažu umetnička dela.

Odmah ispred železničke stanice počinje Dijamantska četvrt, nepregledan niz juvelirnica iz čijih izloga blješte dijamanti raznih veličina. Četvrt izgleda impresivno, pa ako ste u lovu na dijamante, ovde sigurno možete da nađete nešto što će vam se dopasti. Imajući u vidu naš skroman budžet za ovo putovanje, nama nije palo na pamet ni da pogledamo cene dijamanata ovde.

Blizu stanice se nalazi i zoološki vrt, kineska četvrt i glavna pešačka (i šoping) ulica Antverpena — Meir. Zanimljivo je da su nas neke od zgrada u ovoj ulici jako podsetile na Beograd, pa je to možda jedan od razloga zašto smo se u Antverpenu osećali kao kod kuće.

Pored toga što u ulici Meir možete naći najpoznatije i najskuplje svetske brendove, odavde možete lako doći do jedne od najvećih kulturnih atrakcija grada — Rubensove kuće.

U Antverpenu su živeli i stvarali neki od najvećih flamanskih slikara poput Petera Paula Rubensa, Antonisa van Dajka, Jakoba Jordansa i Jana Brojgela Starijeg. Najuticajniji flamanski barokni slikar, Rubens se 1610. godine uselio u novu kuću koju je sam dizajnirao. Ovde je Rubens provodio najviše vremena, slikajući u ateljeu i podučavajući buduće slikare u svojoj školi slikanja.

Veliki slikar je umro u ovoj kući — koja je prodata nedugo nakon njegove smrti. Grad Antverpen je otkupio kuću 1937. godine, koja je nakon renoviranja otvorena za javnost 1946. godine kao Rubensov muzej. Muzej sadrži impresivnu kolekciju slika, od kojih je neke naslikao Rubens a neke njegovi savremenici i učenici.

Rubensova kuća je trenutno zatvorena zbog renoviranja, a otvaranje je najavljeno za leto 2024. godine.

Nedaleko od Rubensove kuće se nalazi impresivna Katedrala Naše Gospe.

Izgradnja ove rimokatoličke katedrale je započeta u 14. veku i završena tek nakon 170 godina, u 16. veku. Zanimljivo je napomenuti da katedrala zapravo nikad nije sasvim završena — pošto je planirano da ima dva tornja od kojih je jedan samo delimično izgrađen.

Međutim, toranj koji jeste sagrađen je najviši toranj u zemljama Beneluksa. Visok 123 metra, ovaj toranj se vidi iz celog grada. U njemu se nalazi nekoliko zvona — a za zvonjenje najvećeg je potrebno čak 16 zvonara! Katedrala je podjednako fascinantna unutra, gde možete videti nekoliko Rubensovih remek dela.

Ispred ulaza u katedralu se nalazi spomenik koji odaje počast graditeljima katedrale. Ovaj memorijal je posvećen Piteru Apelmansu, glavnom arhitekti katedrale.

Cena ulaznice za katedralu je 12 EUR.

Glavni gradski trg je udaljen svega par metara od katedrale. Kao i drugi glavni trgovi u Belgiji, i ovaj se zove Grote Markt (Pijačni trg). Na njemu se nalaze predivne zgrade, od kojih je najlepša Gradska većnica, i mnogobrojni restorani i kafići. Savetujemo da ovde napravite pauzu i sednete na čuveno belgijsko pivo ili toplu čokoladu u nekom od kafića koji gledaju na Brabo fontanu.

Inače, fontana je inspirisana legendom o imenu grada. Naime, iako se mnogi istoričari i etimolozi ne slažu, Antverpen je dobio ime po legendi o džinu Antigonu koji je živeo blizu reke Šelde i tražio čamdžijama da mu plate putarinu za plovidbu rekom (druga verzija kaže da je tražio novac od ljudi koji su hteli da pređu most preko reke). Ukoliko bi neko odbio da mu plati, džin bi mu odsekao jednu ruku i bacio je u reku. Naposletku je mladi junak Silvijus Brabo ubio džina — i odsekao mu jednu ruku. Odatle naziv Antverpen — hand werpen na holandskom znači baciti ruku.

Kada se krene istočno sa glavnog trga, nakon stotinak metara se izbija na reku. Ispod reke je sagrađen pešački tunel dugačak skoro 600 metara koji vodi na drugu stranu grada — a pokraj vode se nalazi jako lepo šetalište koje vodi do fenomenalnog srednjevekovnog dvorca Het Stin (Kameni dvorac).

Ova tvrđava je najstarija građevina u gradu, podignuta početkom 13. veka radi bolje kontrole nad rekom. Od 14. do 19. veka, Het Stin je korišćen kao zatvor — a posle toga je veliki deo tvrđave srušen. Ispred dvorca je podignuta skulptura džina koji se nadvija nad dva čoveka. Skulptura je insipirisana Lange Vaperom, džinom i prevarantom koji se pojavljuje u mnogim lokalnim legendama.

Het Stin nije bio otvoren za posete tokom našeg boravka u Belgiji, ali je opet otvoren za javnost nakon opsežnog renoviranja. Cena ulaznice je 7 EUR, ali ulaz u neke delove kompleksa (uključujući panoramsku terasu) se ne naplaćuje.

Blizu zamka je 2011. godine podignut Muzej pored reke (Museum aan de Stroom) u kome su smeštene postavke Etnografskog i Pomorskog muzeja (koji su nakon toga zatvoreni). Cena ulaznice za ovaj muzej je 10 EUR. U okolini se nalazi još jedan muzej — Red Star Line, muzej brodarske kompanije koja je prevozila emigrante iz Evrope u Ameriku u 19. i 20. veku. Na mestu gde je sada muzej je nekada bio dok za ukrcavanje putnika, tako da je odavde veliki broj ljudi krenuo u potragu za boljim životom. Cena ulaznice i za ovaj muzej je 10 EUR.

U Antverpenu ima još mnogo toga da se vidi, ali su ovo najznačajnije znamenitosti koje svakako ne treba propustiti. Ovaj lep flandrijski grad je moguće obići za samo jedan dan — ali u njemu ima toliko toga zanimljivog da lako možemo da zamislimo da u njemu provedemo nedelje ili mesece. Zapravo, ovo je jedan od retkih gradova koje smo videli u kojem bismo mogli da zamislimo da ostanemo i zauvek.

Ukoliko imate neka pitanja u vezi sa putovanjem u Belgiju, slobodno nam se javite ili ostavite komentar ispod teksta. Ako vam se dopada naš sajt, zapratite nas na Instragram profilu. Hvala na čitanju!