- Viza? Potrebna viza. Mi smo vizu pribavili u ambasadi u Beogradu. Elektronsko podnošenje zahteva za vizu se obavlja preko ovog sajta
- Najbolje vreme za putovanje? Penang ima tropsku klimu sa visokim temperaturama tokom cele godine, ali ima i 2 sezone monsuna, što znači da kiša pada tokom manje-više cele godine. Dobar period za posetu je između novembra i marta, kada ima manje padavina i kada kiša obično dolazi u manjim pljuskovima (nama je kiša padala svaki dan).
- Minimum dana? 2 dana ako želite da vidite najbolje od grada, ali par najpopularnijih atrakcija možete da vidite za jedan dan.
- Let? U Penang smo došli iz Langkavija. Let traje manje od pola sata, a mi smo platili 2 karte i 25 kg čekiranog prtljaga samo 50 EUR (AirAsia).
- Smeštaj? Mi smo bili u fenomenalnom hotelu Penaga, a 3 noćenja sa doručkom smo platili oko 195 EUR. Smeštaj možete da bukirate preko Booking.com (idealno ako nađete smeštaj sa besplatnim otkazivanjem ili plaćanjem na licu mesta).
- Top 3 mesta? Zelena palata, Clan Jetties, Kek Lok Si.
- Ulaznice? Mi ništa nismo kupovali unapred, ali ako hoćete da rezervišete ture ili izlete, preporučujemo Get Your Guide (većinu rezervacija možete da otkažete do 24 sata pred aktivnost).
- Trošak po danu (bez smeštaja)? 50 EUR je sasvim dovoljno, mada imajte u vidu da je alkohol skuplji i da će vam trebati više ako planirate da pijete.
- Još nešto bitno? Penang nije poznat kao top destinacija za plaže, pogotovo u poređenju sa drugim mestima u Maleziji, poput Langkavija. Ima nekoliko plaža koje mogu biti prijatne za kratke posete (Batu Feringi je najpoznatija plaža), ali ne očekujte kristalno čistu vodu ili beli pesak.
Savezna država na severozapadu Malezije, Penang se sastoji iz 2 celine: ostrva Penang i kopnenog dela. U ovom vodiču ćemo pričati o ostrvu, odnosno o glavnom gradu Džordžtaunu, koji je zbog svog kulturno-istorijskog značaja smešten pod zaštitu Uneska.
Uprkos tome što je Džordžtaun jedan od najvažnijih gradova u Maleziji i jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u zemlji, daleko je od konvencionalno lepog grada (što ne znači da nam se nije dopao — čitaj dalje).
Fasade starih kolonijalnih zgrada i novijih građevina često su ispucale, sa delovima koji otpadaju. Neke od tih zgrada i dalje su u funkciji, dok su druge napuštene i obrasle korovom. Na svakom koraku možete videti improvizovane radnje, prljave trotoare i zapuštene prostore. Saobraćaj je haotičan, a trotoari su često zakrčeni radnjama ili parkiranim motorima, što dodatno otežava šetnju gradom.
Ipak, Džordžtaun je jako bogat istorijom i predstavlja sjajan spoj prošlosti i sadašnjosti za sve koji žele da istraže jugoistočnu Aziju. U jednoj ulici ćete naći britanske kolonijalne vile, kineske trgovine, hindu hramove, džamije, zakorovljene udžerice, auto servise i štandove sa hranom — naizgled nespojive scene koje zajedno pričaju priču o gradu u kome se staro i novo prepliće i dopunjuje u skoro svakom aspektu života.
Džordžtaun možda nije lep u klasičnom smislu, ali niko ne može da ospori da je autentičan. Ovo nije samo turistička atrakcija (uprkos utisku koji se može steći na osnovu stranih blogova), već grad u kojem možete da vidite kako zaista živi veliki deo stanovnika Malezije.
Šta videti u Džordžtaunu
Centar Džordžtauna je mali i može ceo da se obiđe za jedan dan. Međutim, pošto ovde često pada kiša — a kada pada, pada nemilosrdno — nama su trebala 2 dana da vidimo sve što smo hteli, s tim što smo drugi dan išli i izvan centra. Treći dan smo planirali da obilazimo okolinu grada, ali smo zbog obilne kiše uspeli da vidimo samo jedan (ali zaista veličanstven) hram.
Evo šta videti u Džordžtaunu:
Clan Jetties
Clan Jetties su plutajuća ili ponton naselja koja čine drvene platforme izgrađene na vodi, na kojima su smeštene kuće, radnje i hramovi. Naselja potiču iz 19. veka, kada su kinesti imigranti stigli na Penang i organizovali se u klanove na osnovu porekla. Svako naselje pripada jednom od ovih klanova.
Clan Jetties su dugo bila izolovana naselja, sa jedinstvenim načinom života i tradicijama. Danas su neka od tih naselja turističke atrakcije, dok su druga i dalje dom lokalnih porodica.
Od 6 preostalih naselja, najpopularniji i najposećeniji je Chew Jetty. Iako je ovo naselje dobrim delom prilagođeno turistima, sa mnoštvom prodavnica i suvenirnica, ako prošetate malo zabačenijim uličicama, videćete kako se ovde zapravo živi.
Chew Jetty je jedno od najsimpatičnijih i najautentičnijih mesta u Džordžtaunu, gde duh nekih minulih vremena ipak uspeva da opstane u modernom dobu. Definitivno mesto koje ne treba propustiti!
Jermenska ulica
Jermenska ulica je glavna turistička ulica u Džordžtaunu koja počinje odmah preko puta Chew Jetty-a. Ova ulica, čija istorija seže nekoliko vekova unazad, savršeno oslikava multikulturalnu prošlost Džordžtauna.
Naime, Jermenska ulica se prvobitno zvala Malajska ulica jer je izvorno bila naseljena malajskim porodicama. U 19. veku su se Jermeni naselili u ovoj oblasti, a iako njihova zajednica nije bila velika, ostavili su trajan otisak, pa je ulica dobila ime po njima. Kako je trgovačka aktivnost rasla, kineski doseljenici polako su preuzeli oblast i vremenom oblikovali današnji karakter ulice.
U i oko Jermenske ulice se nalazi nekoliko prelepih kineskih hramova poput Hock Teik Cheng Sin hrama i par kuća klanova — Cheah Kongsi, jedna od najstarijih kuća klanova u Džordžtaunu, i Khoo Kongsi, najveća i najraskošnija kuća klanova u zemlji. Ulaz u sve hramove je uvek besplatan, a poseta kućama klanova se plaća. Ulaz u Cheah Kongsi je 10 RM (nešto malo više od 2 EUR), a ulaz u Khoo Kongsi košta 15 RM (malo više od 3 EUR).
Samo jedna napomena — Jermenska ulica je okružena lavirintom malih, uskih, vijugavih uličica koje su često ograđene zidovima građevina. Zbog ovoga nije uvek lako naći određenu atrakciju — nama se dešavalo da vidimo krov nekog hrama i onda se vrtimo u krug desetak minuta dok ne nađemo ulaz. Naš savet je da sve dobro obeležite na oflajn mapi, pratite putokaze i na kraju pitate lokalce za pomoć ako ne možete da nađete neko mesto.
U Jermenskoj ulici ćete još videti jedan mali deo ulične umetnosti po kojoj je Džordžtaun nadaleko poznat. Na primer, ovde se nalazi čuveni mural Deca na biciklu, delo litvanskog umetnika Ernesta Zahareviča. U ulici ima i pregršt suvenirnica. Iako većina njih prodaje skoro identičnu robu, ima i pokoja radnja sa veoma lepim i kvalitetnim suvenirima, mada su oni naravno dosta skuplji.
Ulica harmonije
Ulica harmonije, koja se nalazi u samom srcu grada, dobila je ime zbog toga što se u njoj nalaze verski objekti različitih religija, koji koegzistiraju u harmoniji već stotinama godina. Naime, ovde su, na manje od 5 minuta peške jedni od drugih, smešteni džamija, hindu hram, kineski hram i crkva.
Džamija Kapitan Keling je izgrađena krajem 18. veka/početkom 19. veka, nakon što su britanske kolonijalne vlasti dodelile zemljište indijskoj muslimanskoj zajednici koja je tada činila značajan deo stanovništva Penanga.
Hram boginje milosrđa izgrađen je 1728. godine i predstavlja najstariji budistički hram u čitavom Penangu. Hram je prvobitno bio posvećen božanstvu mora, a kasnije je prešao u posvećenost boginji milosrđa.
Hindu hram Mahamariamman je osnovan u prvoj polovini 19. veka i predstavlja najstariji hindu hram u Penangu.
Anglikanska crkva Svetog Đorđa je najstarija anglikanska crkva u jugoistočnoj Aziji, podignuta 1818. godine.
Uprkos svojim razlikama, ove zajednice — muslimanska, hinduistička, budistička i hrišćanska — vekovima žive u međusobnom poštovanju, što čini ovu ulicu ne samo istorijskom atrakcijom, već i simbolom tolerancije.
Svi ovi verski objekti su otvoreni za posetioce, a ulaz je naravno besplatan.
Zelena palata
Zelena palata — ili zvanično Pinang Peranakan palata — jedna je od najlepših i najprepoznatljivijih arhitektonskih dela u Džordžtaunu. Ova palata, koja je pripadala jednom od najbogatijih Kineza u Penangu u 19. veku, zapravo je muzej posvećen Peranakan kulturnom nasleđu u Penangu.
Peranakan Kinezi su potomci kineskih doseljenika koji su se naselili u jugoistočnoj Aziji, uglavnom u Maleziji, Singapuru i Indoneziji, počevši od 15. veka. Ovi doseljenici su se izmešali sa lokalnim stanovništvom i usvojili mnoge njihove običaje, dok su zadržali ključne aspekte kineske kulture. Peranakan kultura, koja je poznata i kao Baba-Nyonya, obuhvata specifičan jezik, običaje, odeću i, naravno, kuhinju.
Elem, dajući uvid u život bogate Peranakan zajednice u Penangu, Zelena palata predstavlja fascinantan spoj evropskog i kineskog dizajna. Bogati trgovci tog vremena su spajali luksuzne evropske elemente sa tradicionalnim kineskim da pokažu svoj ekonomski status, usput stvorivši jedinstven estetski stil.
Ova palata nije samo simbol bogatstva — iako je izuzetno luksuzna — već i svedočanstvo o sposobnosti Peranakan zajednice da uspešno integriše različite kulturne uticaje u nešto novo i originalno.
Zelena palata nam se možda i najviše svidela od svih mesta u Džordžtaunu — spolja svakako izgleda kao raskošna vila, ali je svaki detalj unutra, od arhitekture do dekoracije, pravo pravcato umetničko delo.
Cena ulaznice je 20 RM (nešto više od 4 EUR).
Plava palata
Plava palata je još jedna impresivna istorijska vila iz 19. veka, poznata po svojoj plavoj fasadi i mešavini tradicionalne kineske i evropske arhitekture. Nekada je pripadala bogatom kineskom trgovcu Čeong Fat Ceu, takozvanom „kineskom Rokfeleru.”
Palata je konstruisana sa posebnim naglaskom na Feng šui principe, a Čeong Fat Ce je takođe želeo da njegova kuća predstavlja simbol njegovog uspeha, pa je vila opremljena najluksznijim elementima i predmetima.
Nakon Ceove smrti, palata je bila zapuštena. Tokom godina je nažalost sve više i više propadala, ali je 1990-ih godina obnovljena uz značajnu restauraciju i danas je otvorena za posetioce.
Osim što je muzej, Plava palata služi kao hotel, pa ako ste spremni da platite nešto više za smeštaj u Džordžtaunu, možete da odsednete u jednoj od najraskošnijih palata na ostrvu.
Inače, u Plavoj palati su snimljene scene iz nekoliko poznatih filmova, među kojima su Indokina, dobitnik Oskara sa Ketrin Denev u glavnoj ulozi, i Suludo bogati Azijci, prvi holivudski film u poslednjih nekoliko decenija sa pretežno kineskom glumačkom postavom.
Cena ulaznice je 25 RM (oko 5,50 EUR).
Još par zanimljivih mesta u istorijskom centru
Ako imate još vremena u Džordžtaunu, evo još par mesta koja vredi videti:
- Esplanada je deo grada u blizini mora gde se nalazi veliki park uz obalu, a u neposrednoj blizini su smeštene zgrade većnica, veličanstvene kolonijalne građevine sagrađene krajem 19. i početkom 20. veka. Ovde se nalaze još i spomenik posvećen žrtvama Prvog svetskog rata i Kornvalis utvrđenje, kao i odličan hawker centar (natkriveni prostor sa štandovima na kojima se prodaje hrana).
- Mala Indija je deo grada u kome pretežno žive Indijci i u kome se nalazi veliki broj indijskih trgovina. Mala Indija u Džordžtaunu je zaista mala, pa je za obilazak sasvim dovoljno pola sata. Za razliku od nekih drugih indijskih četvrti koje smo posetili, ova je takođe veoma pitoma — sjajno ako nikad pre niste bili u indijskom kvartu. Četvrt se nalazi odmah kod Mahamariamman hrama u Ulici harmonije.
- Love Lane je simpatična ulica poznata po kafićima, barovima i hostelima. Inače, u ovoj ulici su se nekada nalazili bordeli, pa je moguće da je zato dobila ime Love Lane, mada postoje i druge teorije, poput one da je ulica dobila ime po britanskom vojniku koji se zvao Love.
- Ako hoćete da vidite Džordžtaun sa visine, postoje dve opcije — 360 Revolving Restaurant and Skybar i Komtar toranj. Mi smo prvo hteli da idemo na 360 Revolving Restaurant and Skybar, ali su nam na ulazu rekli da rade tek od 4, pa smo odustali. Što se tiče Komtar tornja, odustali smo jer se plaća puna cena ulaznice 78 RM (oko 17 EUR) čak i kada je glavna paluba zatvorena zbog kiše.
Wat Chayamangkalaram & Dhammikarama
Wat Chayamangkalaram je tajlanski budistički hram i dom jednog od najvećih ležećih Buda na svetu, dugačkog impresivnih 33 metra, a Dhammikarama je prvi i jedini burmanski budistički hram u Maleziji.
Kao i drugi tajlandski hramovi, Wat Chayamangkalaram je veoma živopisan, sa tradicionalnim tajlandskim elementima poput figura stražara i šarenih zmajeva.
Dhammikarama hram je još živopisniji i ukrašeniji, sa mnoštvom figura i ukrasa u obliku zmajeva, ptica i drugih simbola povezanih s budizmom.
Nama se lično više dopao tajlandski hram, ali su oba izuzetno zanimljiva. Plus, hramovi se nalaze odmah jedan preko puta drugog, tako da svakako možete da obiđete oba.
Pošto se hramovi nalaze podalje od centra, do njih smo došli Grab-om, popularnom aplikacijom za prevoz koja funkcioniše u jugoistočnoj Aziji, koji smo platili po 6 RM i u dolasku i u povratku (oko 1,5 EUR).
Kek Lok Si hram
Ako imate vremena samo za jedno mesto van Džordžtauna, naša preporuka ide Kek Lok Si hramu u Ajer Itamu, jednom od najvećih i najimpresivnijih hramova u jugoistočnoj Aziji. Ovaj hram — ili bolje rečeno, kompleks hramova izdvaja se po monumentalnoj strukturi.
Naime, hram se prostire na više nivoa i sastoji se od nekoliko zgrada, paviljona i vrtova. Unutar kompleksa se još nalazi nekoliko prodavnica sa raznim suvenirima — nama možda izgleda neobično, ali ovde je to sasvim normalno i tako se finansiraju gradnje i obnove hramova.
Do različitih nivoa hrama možete da dođete peške — što je naporno — ili funikularom i golf vozilom. Povratna karta košta 16 RM (oko 3,45 EUR).
Ako se odlučite na drugu opciju (funikular — golf vozilo — funikular), nemojte da se zadržavate na stanicama jer ćete se svakako istim putem vraćati nazad.
Nakon drugog funikulara izbija se na veliki plato na kome se nalazi ogromna statua Avalokitešvare, boginje saosećanja. Sa ovog platoa se pruža odličan pogled na Ajer Itam, Džordžtaun i Penang brdo.
Posle ovoga, na putu do glavne atrakcije u hramu — Pagode 10,000 Buda, veličanstvene sedmospratne pagode — videćete hale za molitvu, vrtove, dvorišta, paviljone i statue. Što se tiče pagode, ona spaja kineski, tajlandski i burmanski arhitektonski stil, a njen jedinstveni dizajn simbolizuje harmoniju među različitim budističkim tradicijama zastupljenim u zemlji.
Mi smo u hram došli Grab-om. Vožnju smo platili oko 20 RM (4,50 EUR) po pravcu.
To bi bilo to o Džordžtaunu! Ako ste već bili u Penangu, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!
