Šta treba znati pre putovanja u Singapur

Ako ste pročitali naš prethodni vodič, onda znate da nas je Singapur skroz oduševio! Maltene sve nam se dopalo, od autentičnih četvrti u kojima žive različite etničke zajednice i futurističkih projekata po kojima je grad-država poznata preko urbanog projektovanja koje kombinuje modernu gradnju i prirodu do sveopšteg reda, uređenosti i čistoće.

Međutim, sve ovo gore nabrojano ne bi bilo moguće bez velikog broja pravila koje stanovnici i posetioci moraju da poštuju. Turistima, pogotovo iz drugih delova sveta, društveno uređenje u Singapuru možda deluje previše restriktivno — ali Singapurćani se uglavnom pridržavaju pravila jer imaju visoko razvijenu svest o važnosti reda i discipline.

Osim toga, upravo su ta mnogobrojna pravila omogućila Singapuru da funkcioniše gotovo besprekorno — i pritom postane jedna od najbogatijih država na svetu. Način na koji je Singapur uređen doprineo je pritom i političkoj stabilnosti, visokom standardu javnih usluga i izuzetno niskoj stopi kriminala.

Ako planirate put u Singapur, verovatno imate mnogo pitanja i nedoumica u vezi sa tim kako stvari tamo zapravo funkcionišu — mi svakako jesmo! U ovom tekstu ćemo probati da, što objektivnije, odgovorimo na većinu njih, usput deleći i svoja zapažanja sa lica mesta. Pa da krenemo. 🙂

Kratka istorija Singapura — od kolonije do globalnog ekonomskog diva

Da bismo razumeli kako je Singapur danas tu gde jeste, potrebno je da se na kratko vratimo u prošlost. Evo istorije Singapura u najkraćim mogućim crtama:

• Singapur je osnovan 1819. godine kao trgovačka luka pod britanskom upravom, ubrzo postavši jedna od najprometnijih luka na svetu.
• Tokom Drugog svetskog rata, Japanci su zauzeli Singapur. Ovo je bio mračan period obeležen represijom, brutalnošću, masakrima, nedostatkom hrane i velikim patnjama stanovništva.
• Singapur je vraćen pod britansku kontrolu 1945. godine, ali je poverenje u britansku zaštitu bilo ozbiljno narušeno. Osim toga, došlo je do jačanja nacionalističkih pokreta i težnje za nezavisnošću.

  

  

• Singapur je 1959. godine dobio status samoupravne teritorije u okviru Britanske krune, s Li Guangjaom (Lee Kuan Yewom) kao prvim premijerom.
• 1963. godine, Singapur se pridružio Malezijskoj federaciji, ali ova unija nije dugo trajala jer su se pojavile tenzije između Malezije i Singapura zbog političkih, ekonomskih i etničkih neslaganja. Kao rezultat, Singapur je svega 2 godine kasnije izbačen iz unije!
• Singapur postaje nezavisna država 1965. godine.

Kada je Singapur postao nezavisna država, suočavao se s brojnim izazovima – nedostatkom prirodnih resursa, visokom nezaposlenošću i ograničenim prostorom. Međutim, Singapur je ubrzo doživeo potpunu transformaciju pod već pomenutim Li Guangjaom, koji je doveo do procvata zemlje u svim oblastima. Zahvaljujući njemu, Singapur je postao globalni finansijski i tehnološki centar i jedna od najrazvijenijih zemalja na planeti.

Li Guangjao — otac modernog Singapura

Li Guangjao je direktno ili indirektno vladao Singapurom skoro 52 godine, prvo 31 godinu kao premijer, a onda preko 2 decenije kao viši ministar i ministar-mentor, svo do povlačenja iz politike 2011. godine. Međutim, čak i tada, kada se zvanično povukao iz aktivnog političkog živta, nastavio je da bude član vlade sve do svoje smrti 2015. godine.

Li Guangjao je takođe osnovao Stranku narodne akcije (People’s Action Party — PAP), koja je i danas vladajuća stranka u Singapuru, i to uz veliku podršku u narodu (iako im popularnost opada zadnjih godina — 2020 godine su osvojili 61.2% glasova, a samo 5 godina ranije su dobili 70%).

Li Guangjaov sin Li Sjenlung je bio premijer Singapura od 2004. do 2024. godine*. Li Sjenlung je nastavio politiku svog oca, ali se dodatno fokusirao na modernizaciji, tehnološkom razvoju i unapređenju infrastrukture (Marina Bay Sands i Resorts World Sentosa su izgrađeni za vreme njegove vladavine). On je takođe uveo promene koje su donekle omogućile veću političku slobodu, ali i dalje pod strogim kontrolom.

*Na konto optužbi o nepotizmu, Li Guangjao je jednom rekao: Nisam toliko nezadovoljan svojim životom da moram da živim kroz njega. Zapravo, ako on ne bude dostojan, bolje je da se ne pojavljuje, jer će samo ukaljati porodičnu reputaciju.

Li Guangjao je doneo niz mera koje su od siromašne britanske kolonije napravile jednu od najrazvijenijih država, sa visokim životnim standardom, niskom stopom korupcije i stabilnim ekonomskim rastom.

Kako je, dakle, Li Guangjao uspeo u tome?

• Prvo, Li Guangjao je uveo širok spektar reformi koje su omogućile industrijalizaciju, privlačenje stranih investicija i stvaranje izuzetno povoljnog poslovnog okruženja.
• Smatrajući obrazovanje ključnim faktorom za dalji razvoj zemlje, Li Guangjao je uspostavio sistem meritokratije, koji favorizuje talentovane i sposobne pojedince, nezavisno od njihove etničke pripadnosti.
• Kad smo kod etničke pripadnosti, Li Guangjao je promovisao politiku etničke harmonije, smanjivši tenzije između različitih zajednica i obezbedivši koliko-toliku slogu među svim narodima u Singapuru.
• Li Guangjao se borio protiv korupcije i zalagao za efikasan i transparentan državni aparat. Singapur je danas jedna od najtransparentnijih i najmanje korumpiranih država.
• Na kraju, on je osigurao disciplinu i red u društvu kroz čitav niz zakona, o kojima ćemo pričati malo ispod. Ova pravila ponašanja možda jesu rigidna (i kazne su često prestroge), ali ih svrstavamo u dobre poteze jer doprinose opštem dobru.

Da bi postigao sve ovo, Li se često koristio autoritarnim metodama, zbog čega je postao poznat kao dobri diktator, a politički sistem u zemlji kao benigni autoritarizam. Evo druge strane medalje:

• Za početak, njegov režim je značajno ograničio slobodu govora i medija — novinari, aktivisti, pa i obični građani se i sada suočavaju sa ozbiljnim sankcijama ako kritikuju vlast.
• Zakonodavne i izvršne vlasti su bile i ostale pod čvrstom kontrolom, što suzbija bilo kakve političko neslaganje.
• Guangjao je marginalizovao bili kakvu opoziciju. Iako postoje opozicione stranke, one su često podvrgnute pritiscima, a PAP-ova kontrola nad svim sferama života otežava opoziciji da stvori ikakav značajan uticaj.

Metode mu možda jesu bile kontroverzne, ali otkako je došao na vlast, Li Guangjao je imao jedan jedini cilj — da vodi Singapur u budućnost. U tom cilju je neosporno uspeo.

Zakoni & pravila ponašanja u Singapuru — od A do Š

Sa uvođenjem strogih zakona i pravila ponašanja, Singapur je postao veoma organizovano, efikasno i sigurno društvo, ali jasno vam je da ovakav stepen uređenosti mora da dođe sa određenim žrtvama — u ovom slučaju, u pogledu ličnih sloboda.

Neki zakoni u Singapuru itekako imaju smisla i doprinose poboljšanju kvaliteta života. Na primer, u Singapuru je strogo zabranjeno bacanje smeća po ulici — jedan od razloga zašto grad važi za jedno od najčistijih mesta na svetu. Ulice su zapravo toliko čiste da su mi posle celodnevnog pešačenja u sandalama tabani bili potpuno beli. Sjano!

U Singapuru je takođe zabranjeno pisanje grafita ili lepljenje plakata bez dozvole i uništavanje ili oštećenje javnih i privatnih površina. Divno! Svi bismo trebali da se ugledamo na Singapur kad je u pitanju čistoća i održavanje javne (i privatne) imovine! (Iako podržavamo novčane i u ponekim slučajevima kazne zatvora za ovakve prekršaje, nikako ne možemo da kažemo da su telesne kazne — udarci štapom — okej).

Neki zakoni doprinose sveopštem dobru, ali su previše strogi. Singapur, na primer, ima nultu toleranciju prema drogi — pohvalno — ali takođe primenjuje princip pretpostavljenje krivice (ako se osoba zatekne sa određenom količinom droge, smatra se da je nameravala da prodaje, ili ako se zatekne na mestu gde se droga konzumirala, smatra se da je i ona konzumirala, osim ako ne može da dokaže suprotno). Još gore — za krijumčarenje većih količina (npr. 500 grama kanabisa ili 30 grama kokaina) ima obaveznu smrtnu kaznu!

Na kraju, neki zakoni su…neobični. Na primer, u Singapuru je zabranjeno:

• Uvoz i prodaja žvaka. Žvake koje imaju medicinsku svrhu (na primer, nikotinske žvake za odvikavanje od pušenja ili terapijske žvake za oralnu higijenu) su dozvoljene, ali se mogu kupiti samo na recept. Žvakanje običnih žvaka takođe nije zabranjeno, a turisti mogu da unesu malu količinu za sopstvenu upotrebu, s tim što je bacanje žvaka van kante za smeće ilegalno u svakom slučaju.
• Pušenje izvan pušačkih zona. Pušenje je zabranjeno svugde osim u tačno definisanim pušačkim zonama. Neke zone su veće i imaju klupe, neke su samo kante sa pepeljarom na vrhu. Pušačkih mesta ima dosta po gradu, pogotovo u Finansijskom centru, a u nekim delovima grada, poput Kineske četvrti, lokalci puše i izvan pušačkih zona (doduše, većina njih krišom). Pušenje je skorz zabranjeno u svim parkovima i na plažama, mada okolo ima pušačkih zona. Izuzetak su Gardens by the Bay gde nigde nije dozvoljeno pušenje.

  

• Povezivanje na tuđi Wi-Fi. U Singapuru se ovo smatra upadom u privatnu mrežu, slično fizičkom upadu na nečiji posed bez dozvole.
• Piti alkohol na ulici posle pola 11 uveče. Prodaja i konzumiranje alkohola na javnom mestu su zabranjeni od pola 11 uveče do 7 ujutru. U ugostiteljskim objektima nema zabrane.

  

• Ne povući vodu za sobom u javnom WC-u. Diskutabilno je kako ovo može da se proveri, ali moramo da priznamo da su javni WC-i u Singapuru ubedljivo najbolji i najčistiji koje smo ikad videli na putovanjima.
• Hranjenje golubova. Ne moramo dodatno da objašnjavamo — samo nemojte da granite golubove!
• Sviranje muzičkih instrumenata na javnom mestu. Ko peva (svira), zlo ne misli — možda je tako, ali ne pokušavajte u Singapuru!

Kao što vidite, većina ovih neobičnih zakona je doneta radi sprečavanja prljanja grada ili smetanja drugim ljudima. Iako ni lokalci ne poštuju sve zakone — mnogi puše van pušačkih zona i bacaju smeće po ulicama, pogotovo uveče — naš savet je da se ipak pridržavate pravila ponašanja u Singapuru. Em ne znate lokalne jezike, em ne znate ko je policajac u civilu, em su svugde kamere. A ako kršite zakone i budete uhvaćeni, očekujte da ćete platiti visoke novčane kazne, od par stotina do par hiljada singapurskih dolara!

Društveni benefiti — koje povlastice uživaju Singapućani

Pravila koja smo naveli iznad nisu jedina pravila koja moraju da se poštuju u Singapuru — ako nastavite da čitate dalje, videćete da određena pravila moraju da se prate na raznim javim mestima, poput prevoza, plus postoji još niz zakona koji nisu relevantni za turiste, ali koji itekako utiču na život Singapurćana.

Međutim, stanovnici Singapura uživaju i u mnogim privilegijama:

• Visok standard života. BDP po glavi stanovnika je 84,734.26 USD (prema podacima iz 2023. godine), što Singapur svrstava među najrazvijenijim i najbogatijim zemljama na svetu. Osim toga, stopa nezaposlenosti u Singapuru je veoma niska i obično se kreće oko 2-3%.
• Kvalitetno obrazovanje. Obrazovni sistem Singapura je redovno rangiran među najboljima na svetu, a OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) ga često stavlja u sam vrh. Školovanje nije besplatno, ali je u dobroj meri subvencionisano od strane države. Osnovno obrazovanje je veoma jeftino, srednje malo skuplje, a univerzitetsko je skupo, ali opet postoji podrška države kroz subvencije i stipendije.

  

• Visok nivo zdravstvene zaštite. 2000. godine, Singapur je rangiran 6. na  WHO (Svetska zdravstvena organizacija) listi najboljih zdravstvenih sistema na svetu. Prema podacima iz 2019. godine, Singapurćani imaju najduži prosečan životni vek na svetu — čak 84, 8 godina! Zdravstvo u Singapuru nije besplatno, ali je vrlo pristupačno zahvaljujući subvencijama i sistemu štednje i osiguranja. Građani plaćaju deo troškova, ali država pomaže u smanjenju tih troškova.
• Očuvanost prirode. Nemamo da podelimo neke brojke ovde, ali dovoljno je da se prošetate bilo kojim delom Singapura i biće vam jasno koliko se u državi ulaže u očuvanje prirode.

  

• Subvencionisano stanovanje. Singapur aktivno planira, gradi, prodaje i subvencionira javne stanove. Prema podacima iz 2020. godine, čak 78,7% stanovnika Singapura živi u javnim stanovima (2000. godine je 88% stanovnika živelo u javnim stanovima, pa iako je sada brojka niža, i dalje je veoma visoka).
• Odičan javni prevoz. Singapurski metro je izvanredno dobar (više ispod) — a kako i ne bio kad je posedovanje automobila u Singapuru veoma skupo i regulisano kroz poseban sistem licenciranja — licenca na 10 godina košta oko 100,000 singapurskih dolara!
• Bezvizni režim. Na osnovu podataka iz 2024. godine, singapurski pasoš zauzima 1. mesto na svetu prema Henley Passport Indexu. Nosioci singapurskog pasoša mogu da uđu u čak 195 zemalja ili teritorija sveta (od ukupno 227) ili bez vize ili sa vizom po dolasku.

Multikulturalno društvo — snaga je u zajedništvu

Singapur je kroz istoriju bio važno raskršće trgovinskih puteva u kome su se u potrazi za boljim životom naseljavali ljudi iz raznih krajeva sveta, pre svega Azije. Međutim, za razliku od mnogih mesta gde su razlike među zajednicama često bile izvor sukoba, Singapur je uspeo da ih pretvori u svoju prednost, postavši svetli primer multikulturalnog društva u kojem se raznolikost etničkih zajednica, kultura, jezika i religija ne samo prihvata — već i slavi!

U Singapuru danas žive Kinezi, Malajci, Indijci i drugi narodi, a svaka od ovih zajednica neguje svoje tradicije i običaje, dajući gradu izuzetno bogatu kulturnu teksturu. Ovo se posebno ističe u četvrtima poput Kineske, Indijske i Muslimanske, gde se aktivno radi na očuvanju i promovisanju kulturnog nasleđa svake zajednice.

O ovim četvrtima možete više da pročitate u prethodnom vodiču, a ovde ćemo samo reći da je Kineska četvrt jedno od najlepših i najbitnijiih mesta u gradu koje nikako ne treba da propustite. Muslimanska četvrt — Kampong Glam — takođe je veoma zanimljiva, iako dosta manja nego što smo očekivali. Indijska četvrt nam se nije preterano dopala, verovatno jer smo em već bili u Indiji, em što nam ovaj put nije prijao haos koji izgleda da ide ruku pod ruku sa Indijcima gde god da žive (nije pomoglo ni što smo posetili četvrt za vreme indijskog praznika, kada su izgleda svi stanovnici četvrti izašli na ulice da slave).

Elem, da se vratimo nazad na etničku harmoniju! Jedan od najboljih pokazatelja multikulturalnosti u Singapuru jeste verska tolerancija. Ovde se mogu naći kineski hramovi, hindu hramovi, džamije i crkve na malim udaljenostima jedne od drugih. Najbitniji verski praznici svih zajednica su takođe zvanično priznati i obeležavaju se širom Singapura. Eto još nešto na šta bismo itekako trebali da se ugledamo!

Već smo spomenuli subvencionisane stanove, ali još treba dodati da je sistem dizajniran tako da se u svakom stambenom kompleksu održava raznolika etnička struktura, što omogućava svim zajednicama da žive zajedno u istom okruženju — doprinoseći međusobnom upoznavanju, razumevanju i poštovanju.

Singapurski obrazovni sistem takođe podstiče učenike da uče o različitim kulturama i religijama, čime se neguje poštovanje i razumevanje među generacijama. Osim toga, jezički sistem u zemlji je osmišljen da podrži multikulturalnost i promoviše ravnopravnost među zajednicama.

Naime, Singapur ima 4 zvanična jezika — engleski, mandarinski, malajski i tamilski — s tim što je engleski glavni jezik koji se koristi u obrazovanju, administraciji i poslovanju, što olakšava komunikaciju među različitim etničkim grupama. (Singapućani često među sobom pričaju na takozvanom singlišu, kolokvijalnom obliku engleskog jezika koji je nastao kao rezultat mešavine engleskog i lokalnih jezika).

Na kraju, singapurska multikulturalnost se takođe ogleda u hrani koja je spoj različitih kulinarskih tradicija. U hawker centrima možete da jedete razne kineske, malajska i indijske specijalitete, često pripremane sa lokalnim uticajem. Što se tiče ukusa, ne znamo imena većine jela koje smo probali — a baš smo eksperimentasli — ali možemo da kažemo da nam se apsolutno sve dopalo!

Šta dalje da kažemo, osim da je Singapur zaista primer kako različite zajednice mogu da žive zajedno u miru, ujedno negujući ono što ih čini jedinstvenim i zajednički gradeći jedan neverovatno moderan grad — možda je upravo to ključ njihovog uspeha?

Sigurnost — izuzetno bezbedno društvo (+ povoljan geografski položaj)

Što se tiče bezbednosti, do sada vam je jasno da u Singapuru zakoni moraju da se poštuju i da su kazne za njihovo kršenje veoma stroge. To ujedno znači i da je Singapur izuzetno siguran grad, kako za stanovnika, tako i za posetioce.

Već smo rekli da je Singapur jedna od najsigurnijih zemalja na svetu — i to je apsolutno jasno maltene čim sletite na aerodrom. Policija u Singapuru je vrlo dobro obučena i prisutna na svakom koraku (neretko u civilu), a tehnologija, poput kamera za nadzor na svakom ćošku, dodatno osigurava javne prostore.

Dakle, nema nikakve potrebe da se brinete za bezbednost u Singapuru. Međutim, možda se pitate da li treba da vas brinu prirodne nepogode. Iako naravno nijedna zemlja nije potpuno sigurna od prirodnih nepogoda, Singapur je po tom pitanju u daleko boljoj poziciji od susednih zemalja.

Za početak, Singapur se nalazi van zone najveće seizmičke aktivnosti, tako da je rizik od zemljotresa vrlo, vrlo nizak. Zemljotresi koji se mogu osetiti u Singapuru obično su uzrokovani aktivnostima u susednim zemljama poput Indonezije i ne predstavljaju ozbiljnu opasnost.

Dalje, cunamiji nisu retka pojava u ovom delu sveta i pošto je Singapur okružen morem, može biti pogođen, ali šanse za to su izuzetno male jer Indonezijski arhipelag deluje kao prirodna zaštita. Primera radi, Singapur nije bio pogođen katastrofalnim cunamijem iz 2004. godine koji je odneo više od 230,000 života širom Indonezije, Tajlanda, Šri Lanke i drugih zemalja.

Pošto Singapur ima dve monsunske sezone — od decembra do marta i od juna do septembra — grad-država se povremeno suočava sa jakim kišama i olujama. Međutim, Singapur je izuzetno dobro pripremljen za kišu, sa veoma razvijenom infrastrukturom za sprečavanje poplava — ovo možemo da potvrdimo jer nas je potpuno oduševilo što kišnica nigde ne ostaje, čak i kada padne zaista ogromna količina kiše u veoma kratkom vremenskom periodu.

Prevoz — fantastičan metro (+ najbolji aerodrom na svetu)

Metro u Singapuru je ubedljivo najbolji kojim smo se ikada vozili. Istina, nije da smo se vozili svim svetskim metroima, ali singapurski metro je baš, baš dobar. Toliko dobar da je to jedino prevozno sredstvo koje smo koristili tokom boravka u gradu (osim monorejla do ostrva Sentose). Verujemo da su i autobusi dobri, ali mi stvarno nismo imali potrebu da ih koristimo pored onakovg metroa.

Singapurski metro — (S)MRT — poznat je po tačnosti, čistoći i jednostavnosti korišćenja. Vozovi su moderni, udobni i bez vozača! Stanice su besprekorno sređene i pokrivene Wi-Fi-jem, a u nekima se nalaze prodavnice i restorani.

Metro radi od pola 6 ujutro do pola 1 noću, a frekvencija vožnji ide od 2 do 8 minuta, u zavisnosti od linije i doba dana. Karte se plaćaju karticama, a cena karte zavisi od toga koliko se vozite i kreće se od S$1.50 do $S2.50.

Mreža pokriva čitav grad, povezujući apsolutno sve ključne oblasti u Singapuru. Imajući u vidu koliko je metro dobar, plus koliko je finansijski neisplativno imati auto u gradu, nije ni čudo da je SMRT glavni način kretranja za stanovnike (i turiste).

Rekli smo već da u metrou morate da poštujete određena pravila. Naime, osim pušenja, na stanicama i u vozovima je zabranjeno da jedete i pijete bilo šta — a posebno je naglašeno da nikako nije dozvoljeno unošenje durijana. Ako ste ikad pomirisali durijan, onda sigurno razumete zašto je baš ova voćka izdvojena!

Postoji još par nepisanih pravila. Na primer, na peronu treba stati u red (na jasno obeleženom mestu). Osim toga, ako razgovarate telefonom, slušate muziku ili gledate nešto na telefonu, koristite slušalice i budite tihi.

Još samo par reči o aerodromu — Čangi se često naziva najboljim aerodromom na svetu (Skytrax mu je dodelio ovu titulu čak 12 puta!), nadaleko čuven po vrhunskoj infrastrukturi, izuzetnom nivou usluga i brzim i jednostavnim aerodromskim procedurama. Apsolutno sve ovo možemo da potvrdimo — aerodrom je fantastičan, kao i uostalom skoro sve u Singapuru.

Kao šlag na tortu, Čangi je poznat po Jewel kompleksu koji je povezan sa terminalima. Ovde se između ostalog nalaze tropski vrtovi, igraonice za decu, restorani, prodavnice — i Rain Vortex, najveći zatvoreni vodopad na svetu!

Cene — Singapur je skup, ali vredi

Singapur je poznat kao jedan od najskupljih gradova na svetu, ali osim smeštaja, ništa drugo ne mora da bude skupo — ili makar skuplje nego po popularnim evropskim destinacijama.

Mi smo odseli u zaista odličnom hotelu Mi Bencoolen, a 5 noćenja smo platili 804 SGD (oko 570 EUR). Hotel se nalazi odmah pored stanice metroa, a udaljen je samo 2 stanice od Kineske četvrti. Jedina mana je što su, kao i u većini povoljnijih hotela u gradu, sobe izuzetno male.

Smeštaja ima za svačiji džep, ali nešto pristojno teško da ćete naći za ispod 100 EUR po noći, pogotovo u centralnim lokacijama. Dobra stvar je što ne morate samo da gledate centralne lokacije — najbitnije je da je hotel blizu stanice metroa.

Hrana u Singapuru varira od veoma povoljne do izuzetno skupe. Hawker centri — kojih ima po čitavom gradu — najbolja su opcija za pristupačne, ukusne obroke, gde se porcija kreće od S$5-S$10. Samo jedna napomena — u popularnijim centrima poput Maxwella prihvataju kartice, ali van popularnih turističkih zona će vam trebati keš u hawker centrima. Mi smo samo jednom koristili keš u Singapuru, upravo u hawker centru. (Nevezano za cene, u hawker centrima je zabranjeno ostaviti poslužavnik i pribor za jelo na stolu nakon obroka.)

Ulaznice za atrakcije takođe variraju. Na primer, penjanje na viseću stazu između superdrveća u Gardens by the Bay je S$14, kombinovana karta za Cloud Forest (staklenik) i viseću stazu ili vrh najvišeg superdrveta je S$34, penjanje na opservacionu palubu na vrhu hotela Marina Bay Sands je S$32, a zoo je S$50.

Suveniri nisu skupi — na primer, 4 magneta su S$10, ogledalca su 1S$, cegeri 10S$, majice 10-15S$. Suvenire je najbolje kupovati u Kineskoj ili Muslimanskoj četvrti (Indijska četvrt je takođe povoljna, ali tamo se većinom prodaje indijska roba).

Mi se nismo ni ustezali ni razbacivali — i trošili smo u proseku oko 150 EUR po danu, s tim što smo jeli u hawker centrima i kupovali u 7-Eleven radnjama. S druge strane, dva puta smo popili par Somersbija ispred hotela (2 na akciji su bila S$9), kupili smo 4 paklice cigareta (S$17 po kutiji — užas!) i ušli smo u ArtSceience muzej (S$30 po osobi) koji je bio potpuni promašaj.

Dakle, nije da nismo mogli da prođemo nešto jeftinije. S druge strane, ako planirate da jedete u restoranima, pijete alkohol i šopingujete u fensi radnjama, onda će vam biti potrebno dosta više.

Što se tiče avio karata, mi smo leteli Turkish-om, a povratne karte smo platili 590 EUR po osobi, s tim što smo se vraćali iz Kuala Lumpura. U cenu karata je bio uključen prtljag od 30 kg po osobi.

Još par stvari koje treba znati

• Nosiocima srpskog pasoša nije potrebna viza za ulazak i boravak do 30 dana. Pre ulaska u zemlju treba popuniti formular SG Arrival Card. Formular je moguće popuniti do 3 dana pred ulazak.
• Prosečna temperatura u Singapuru je 32°C, a vlažnost vazduha varira između 70 i 90%. Kiša pada tokom svih meseci, s tim što su padavine veće tokom monsunskih sezona.
• Rekli smo da je metro savršen, ali za svaki slučaj možete da skinete aplikaciju Grab koja je lokalna verzija Ubera.

  

  

• Wireless@SG je besplatna Wi-Fi mreža koja je dostupna u mnogim javnim prostorima. Stranci takođe mogu da koriste Wireless@SG, ali postoji nekoliko koraka koje morate da ispratite da se povežete. Više informacija ovde.
• U Singapuru koriste drugačije utičnice nego kod nas, tako da će vam trebati adapter da punite uređaje. Bolji hoteli imaju makar jednu utičnicu koja je kao naša — ili će vam makar na recepciji dati da koristite adapter tokom boravka.
• Voda za piće je dobra u Singapuru.
• U zavisnosti od toga koje lekove pijete, možda ćete morati da tražite odobrenje da ih unesete. Više informacija ovde.

***

Šta reći više o Singapuru? Siguran, čist grad, sa prelepim mestima i inovativnom arhitekturom, čistim vazduhom, vrhunskim obrazovanim sistemom, efikasnom birokratijom i vladom koja nije korumpirana. Još su na sve to i bogati. I imaju leto čitave godine! Jeste, ima i tona restriktivnih zakona i pravila (a i ta kiša je dosadna), ali sve u svemu, Singapur je divno mesto za odmor, a prilično smo sigurni da je veoma dobro i za život.

To bi bilo to! Ako ste već bili u Singapuru, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!