Šta treba znati pre putovanja u Jermeniju

Jermenija nam nikad nije bila nešto posebno primamljiva, iako smo pričajući o putovanju u Gruziju uvek znali da ćemo o istom grošu obići i jednu i drugu zemlju. Planirajući put u Gruziju i Jermeniju, Gruzija nam je izgledala mnogo zanimljivije — sa više prirodnih lepota, lepšim gradovima i sve ukupno bogatijom turističkom ponudom.

Nažalost, ovde nećemo reći kako smo doživeli otkrovenje kada smo kročili u Jermeniju. Jerevan je na nas ostavio mlak utisak, iako je daleko razvijeniji od ostatka zemlje, a izvan glavnog grada smo mogli da biramo da obilazmo manastire i još manastira, usput prolazeći kroz ruralna mesta koja su u daleko čemernijem stanju nego što smo mogli da pretpostavimo.

S druge strane, bilo bi suludo reći da nismo zahvalni što smo imali privilegiju da vidimo ovaj deo sveta, sa svim mnogobrojnim vrlinama i još mnogobrojnijim manama. Još bitnije — sa ovog putovanja smo se vratili sa mnogo boljim razumevanjem strahota i stradanja koje su se Jermenima dešavale kroz istoriju i koje su, između ostalog, veoma uticale i na to kako danas izgleda život u Jermeniji.

Na granici kontinenata — (n)i Evropa, (n)i Azija

Smeštena na Kavkazu, Jermenija se graniči sa Gruzijom, Azerbejdžanom, Turskom i Iranom. Iako je geografski smeštena u Aziji, kulturološki se često smatra delom Evrope, slično kao i Gruzija.

Zbog svog (ne)povoljnog geografskog položaja (više o tome ispod), Jermenija pripada mnogobrojnim evropskim organizacijama — ali je takođe članica i mnogih azijskih grupa, uzimajući najbolje (što može) od oba sveta.

Iako ni nas dvoje ne možemo da se složimo da li je Jermenija evropska ili azijska zemlja, neosporno je da Jermeni imaju više toga zajedničkog sa drugim Evropljanima nego sa najbližim azijskim susedima.

A ono zbog čega Jermenija možda ponajviše može da se poveže sa Evropom je — religija.

Dobrodošli u kolevku hrišćanstva!

Jermenija je prva država na svetu koja je usvojila hrišćanstvo kao državnu religiju, još 301. godine, a ovaj istorijski događaj je značajno oblikovao kulturni i društveni identitet Jermena kroz vekove.

Značaj hrišćanstva u Jermeniji je višedimenzionalan, utičući ne samo na religijski identitet Jermena, nego i na kulturu, obrazovanje, muziku, umetnost i celokupne društvene vrednosti — jednostavno, hrišćanstvo je ovde veoma, veoma važno, odigraviši ključnu ulogu u formiranju i održavanju jermenskog nasleđa.

I zato ne treba da čudi što su crkve i manastiri glavne turističke atrakcije u zemlji! Ako vas zanima hodočasnički turizam, Jermenija vas neće razočarati — naprotiv! Ako verski turizam nije za vas, onda je sasvim dovoljno da odete na jedan ili dva dnevna izleta i obiđete najznačajnije crkve i manastire.

Mi smo išli na izlet do jezera Sevan sa posetom tri manastirska kompleksa, Sevanavank, Gošavank i Haghartsin,. Oba su drevna i prelepa, s tim što se nama Sevanavank mnogo više dopao zbog izuzetnog položaja, na vrhu brda koje se nadvija nad jezerom Sevan. Ako imate vremena da obiđete samo jednu stvar izvan Jerevana, tople preporuke za Sevanavank!

Okruženi neprijateljima: odnosi sa Turskom

Dugačka jermenska istorija je mučna i obeležena strahovitim patnjama — a najveća strahota koja im se desila je genocid čiji cilj je bio eliminacija jermenskog naroda sa teritorija koje su tada kontrolisale osmanske vlasti.

Jermenski genocid predstavlja jedan od najtragičnijih i najkontroverznijih događaja u modernoj istoriji. Ovaj genocid se odigrao tokom i nakon Prvog svetskog rata, a procenjuje se da je u njemu stradalo između 600,000 i 1,5 miliona Jermena.

Tokom genocida, Osmanlije su naredile da se Jermeni deportuju iz svojih domova, a deportacije su bile praćene prisilnim marševima smrti kroz pustinju. Tokom deportacije i marševa, Jermeni su bili mučeni, izgladnjivani, silovani i ubijani.

Osmanlije su takođe vršile prisilnu islamizaciju stanovništa, a smatra se da je između 100,000 i 200,000 jermenskih žena i dece bilo primorano da prihvate islam tokom genocida.

No, Osmanlijama sve ovo nije bilo dovoljno, pa su još uništavali kulturne i verske simbole Jermena u pokušaju da izbrišu svaki trag jermenskog postojanja.

Iako su saveznici tokom Prvog svetskog rata osudili zločine koji su se događali, konkretna akcija da se zaustavi genocid ili kazne njegovi počinitelji u to vreme nije preduzeta.

Jermenski genocid ostao je relativno nepoznat ili ignorisan u mnogim delovima sveta do druge polovine 20. veka, a stvari nisu mnogo bolje ni danas. Pitanje priznavanja Jermenskog genocida i danas izaziva političke tenzije — a samo 34 zemlje na svetu su priznale genocid. Ako se pitate, Srbija nije jedna od njih.

Inače, teritorija na kojoj su Jermeni živeli je bila 6 puta veća pre Prvog svetskog rata nego danas, a danas samo jedna trećina svih Jermena živi u Jermeniji. Po nekim procenama, više od 8 milion Jermena trenutno živi van matice — najveći broj je pobegao tokom genocida, iako je dosta ljudi emigriralo i nakon raspada Sovjetskog Saveza.

U svakom slučaju, Turska i dan danas tvrdi da sve ovo što se desilo ne može da se opiše kao genocid — te je sasvim jasno da mesta za ikakvo pomirenje i normalizaciju odnosa između Jermenije i Turske prosto nema.

Još nešto bitno što može pomoći razumevanju ovog kompleksnog neprijateljskog odnosa — planina Ararat, najznačajniji simbol Jermenije i sveta planina za Jermene na kojoj se prema Bibliji, nakon Velikog potopa, Noina arka nasukala, geografski se nalazi u Turskoj! Međutim, Ararat se nalazi toliko blizu jermenske granice da se planina po vedrom danu može videti iz dobrog dela Jermenije!

Jermenija i Turska nemaju nikakve diplomatske odnose, a čim je Jermenija dobila nezavisnost nakon pada Sovjetskog Saveza (zanimljivo je spomenuti da je Turska odmah priznala nezavisnost Jermenije), granica između Jermenije i Turske je zatvorena (tokom svog ovog vremena, samo jednom je bila otvorena, kada su Jermeni poslali humantarnu pomoć žrtvama zemljotresa u Turskoj 2023. godine).

Do pogoršanja već užasnih odnosa između Jermenije i Turske je došlo i tokom Prvog rata za Nagorno-Karabah, kada je Turska — sasvim očekivano — stala na stranu Azerbejdžana. Što nas dovodi do…

Okruženi neprijateljima: odnosi sa Azerbejdžanom

Odnosi između Jermenije i Azerbejdžana su takođe daleko od prijateljskih — a u centru sukoba je teritorija Nagorno-Karabah.

Do nedavno većinski naseljen Jermenima, Nagorno-Karabah je decenijama funkcionisao kao de facto nezavisna regija pod kontrolom međunarodno nepriznate Republike Arcah (kojom su upravljali Jermeni). Situacija se nedavno promenila, 2023. godine, kada je Azerbejdžan zauzeo Nagorno-Karabah i proterao Jermene sa teritorije.

No da se vratimo na početak.

Problem Nagorno-Karabaha datira još od kraja Prvog svetskog rata, kada su Jermenija i Azerbejdžan ratovali oko kontrole nad tri teritorije, uključujući Karabah. Obe države su kasnije pripojene Sovjetskom Savezu, ali težnje Jermena da Nagorno-Karabah postane deo Jermenije nisu jenjavale ni za vreme sovjetske vladavine.

Prvi rat za Nagorno-Karabah je izbio 1988. godine, a sukobi su trajali do 1994. godine, i obilovali su etničkim čišćenjem sa obe strane — 230,000 Jermena je proterano iz Azerbejdžana i 800,000 Azera iz Jermenije i Nagorno-Karabaha. U ratu je stradalo 30,000 Azera i 5,000 Jermena. Jermeni su izvojevali pobedu u ovom ratu.

Drugi rat za Nagorno-Karabah je izbio 2020. godine i završen je vraćanjem svih teritorija Nagorno-Karabaha pod kontrolu Azerbejdžana. Jermeni su nastavili da žive u regiji, ali svega 2 godine kasnije, Azerbejdžan je pokrenuo blokadu Nagorno-Karabaha, blokirajući humanitarni koridor koji je spajao Republiku Arcah sa Jermenijom.

U septembru 2023. godine, Azerbejdžan je započeo novu vojnu ofanzivu u Nagorno-Karabahu koja je rezultirala azerbejdžanskom pobedom i proterivanjem skoro celokupne jermenske populacije iz oblasti. 1. januara 2024. godine, Republika Arcah je zvanično prestala da postoji.

Putovanje u Jermeniju ili Azerbejdžan nije nebezbedno zbog Nagorno-Karabaha, ali ako planirate da idete u sve tri kavkaske zemlje, treba da znate da je granica između ove dve države zatvorena decenijama. Takođe, imajte u vidu da nećete moći da uđete u Azerbejdžan ako ste pre događaja iz 2023. godine posetili Nagorno-Karabah.

S druge strane, u obe zemlje možete bez (puno) problema da uđete ako u pasošu imate pečat one druge. Mi smo imali pečat Azerbejdžana u pasošu i niko nas ništa nije pitao na ulasku u Jermeniju (više o Azerbejdžanu pročitajte ovde)!

Cene u Jermeniji — skuplje nego što smo mislili

Već smo detaljno pisali o cenama ovog putovanja u vodičima za Gruziju, ali ćemo ponoviti i ovde.

Prvo što treba da znate jeste da smo očekivali da će cene u obe zemlje biti niže, ali nažalost, inflacija u čitavom svetu je uradila svoje i na Kavkazu — i sada putovanje ovde teško da može da se opiše kao jeftino.

Evo koliko nas je koštalo putovanje u Gruziju i Jermeniju od ukupno 12 dana.

Avio karte smo platili 660 EUR (u ovo računamo i jedan čekirani prtljag od 23 kg). Leteli smo Aegean-om do Tbilisija, a vraćali smo se iz Jerevana. U oba smera smo imali layover u Atini od skoro 7 sati (nedovoljno za izlazak sa aerodroma).

Apartman u centru Tbilisija smo platili 375 EUR, a apartman u centru Jerevana nas je izašao 260 EUR, s tim što smo u Gruziji bili 7 dana, a u Jermeniji 4. Išli smo na ukupno 5 dnevnih izleta (samo 1 u Jermeniji) koje smo platili 340 EUR. Sve izlete smo bukirali preko Get Your Guide aplikacije.

Na hranu, piće, taksi (odnosno Yandex u Jermeniji i Bolt u Gruziji) i suvenire smo potrošli 800 EUR, s tim da se zaista nigde nismo razbacivali i da smo samo jednom seli u restoran ne razmišljajući o tome šta koliko košta.

Na izletima smo jeli po jeftinijim lokalnim restoranima, a sve ostale obroke smo spremali u apartmanu. Kupili smo nekoliko suvenira, uključujući dve slike i jednu ukrasnu flašu, za sve ukupno oko 120 EUR.

Sve ukupno smo potrošili oko 2,500 EUR, što je iskreno baš mnogo za obilazak kavkaskih zemalja. No, ove cene su sada realnost — i sumnjamo da će u skorije vreme (ikad) nešto pojeftiniti.

Ako vam je ovo mnogo za slično putovanje, možete da uštedite ako putujete u Kutaisi iz Budimpešte Wizzom, ako birate smeštaj malo izvan centra i ako izbegavate restorane (što je teže uraditi na izletima u ruralnije delove obe zemlje).

Praktične informacije o putovanju u Jermeniju

• Državljanima Srbije nije potrebna viza za boravak do 180 dana tokom jedne godine u Jermeniji.
• Zvanična valuta u Jermeniji je jermenski dram (AMD). U Jerevanu skoro svugde možete da plaćate karticama, ali gotovina vam ponegde može zatrebati, na primer ako kupujete suvenire kod uličnih prodavaca. Gotovina će vam trebati i za plaćanje u ruralnim oblastima i na izletima.
• Najbolje vreme za posetu je tokom proleća, ranog leta i rane jeseni. Tokom leta može da bude nepodnošljivo vruće, a zime umeju da budu jako hladne.

  

• Na turističkim mestima i u boljim ugostiteljskim objektima je moguće sporazumevati se na engleskom jeziku, ali ne očekujte bog zna kakvu komunikaciju. Naš utisak je da Jermeni dosta manje koriste ruski nego Gruzini, ali moguće je da grešimo.
• Za kretanje po Jerevanu preporučujemo da koristite aplikaciju Yandex. Em ne morate da povežete karticu da biste naručili vožnju, em su cene zaista niske. Imajte jedino u vidu da vozači neće uvek stati na tačnu lokaciju sa koje zovete, pa ćete ponekad morati da lutate dok ne nađete vozilo — a nama se dešavalo da smo morali i da otkazujemo vožnje i tražimo nove jer nismo imali pojma gde nas vozač čeka.

  

• Putevi u Jermeniji nisu baš u najboljem stanju, mada nam se čini da su ipak bolji nego u Gruziji. Vozači ne haju mnogo za bezbednost u saobraćaju, a ako iznajmljujete auto, savetujemo da budete jako oprezni tokom vožnje.
• Morate biti pristojno odeveni prilikom poseta verskim objektima. Žene moraju da pokriju kosu kada ulaze u crkvu ili manastir, mada nama nisu tražili na izletima.

Zanimljivosti o Jermeniji — 10 stvari koje možda niste znali

1. Tradicionalni jermenski hleb, lavaš, koji se dan danas priprema na istovetan način kao što se pripremao oduvek, nalazi se na Uneskovoj listi nematerijalne kulturne baštine. Kada je lavaš uvršten na Uneskovu listu, Azerbejdžan, Turska, Iran, Kirgistan i Kazahstan su se bunili, tvrdeći da je ovaj hleb karakterističan za čitavu regiju, ne samo za Jermeniju, nakon čega je pravljenje pljosnatog hleba u ovim zemljama takođe dodato na listu. I posle kažemo da je Balkan najgori!
2. Hačkar ili jermenski krst u kamenu je baš to što ime i kaže — uklesan krst u kamenu karakterističan za srednjevekovnu jermensku hrišćansku umetnost. Hačkare ćete videti u dvorištima crkava i manastira, a najčešće su podizani u znak zahvalnosti Bogu. Hačkari su takođe uvršteni na Uneskovu listu svetske nematerijalne baštine.

   

3. Nar je jedan od najpopularnijih simbola Jermenije koji se često koristi u umetnosti i arhitekturi — a videćete ga i na maltene svakom drugom suveniru u zemlji. Nar se naravno često koristi i u proizvodnji hrane i vina.
4. Jermeni tvrde da je prva vinarija na svetu osnovana u Jermeniji daleke, daleke 6,100 godine pre nove ere. Ne znamo da li je ovo istina ili ne, ali su vina u Jermeniji — kao i u Gruziji — fenomenalna!
5. Najstarija cipela ikada je pronađena u Jermeniji! Stara 5,500 godina, ova očuvana kožna cipela je napravljena od jednog komada kože, a odgovara današnjem broju 37 (i ne zna se da li je pripadala muškarcu ili ženi).
6. U Jermeniji ima mnogo brendova koji se zovu Ararat — ali jedan od najpoznatijih je Ararat brendi čiju fabriku možete da vidite u Jerevanu. Ararat brendi se navodno proslavio širom sveta zahvaljujući Staljinu i Čerčilu. Naime, Staljin je na nekoj konferenciji poklonio Čerčilu flašu ovog brendija — Čerčil se toliko oduševio brendijem da mu je posle toga Staljin slao 400 flaša Ararata godišnje! Iako nema dokaza da je ova priča istinita — makar onaj deo za 400 flaša godišnje — Čerčilova ljubav prema Araratu je u međuvremenu postala deo jermenskog folklora.

   

7. Jermenija se smatra šahovskom supersilom i svrstava se u zemlje sa najviše velemajstora po glavi stanovnika. Šah je toliko popularan u zemlji da je 2011. godine postao obavezan predmet u svim školama!
8. Jermenski jezik pripada indoevropskoj jezičkoj porodici — i jedini je jezik u svojoj jezičkoj porodici. Deli se na dva glavna dijalekta: istočni i zapadni jermenski. Istočni jermenski je službeni jezik Jermenije, dok zapadni jermenski koriste jermenske zajednice u dijaspori.
9. Jermensko pismo je stvoreno početkom 5. veka za potrebe prevođenja Biblije i drugih verskih tekstova, dovevši do širenja hrišćanstva i obrazovanja među Jermenima. Pismo je prvobitno imalo 36 slova, ali su mu u srednjem veku dodata još 2 slova — a onda je u 20. veku dodato još jedno slovo! Jermensko pismo je inače jako lepo (i nama sasvim nerazumljivo) — evo kako se na primer piše reč Srbija: Սերբիա!
10. Jermeni su dali značajan doprinos globalnoj kulturi kroz različite izume i inovacije — neke od stvari koje su izumeli ili koje su napravljene na osnovu njihovih izuma su magnetna rezonanca, TV u boji, bankomat i plastična hirurgija!

To bi bilo to o Jermeniji! Ako imate neko pitanje ili komentar, pišite nam u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!